Nemoguće priče 2

Vremenski darovi

Troje očajnika – astronom, paleolingvistkinja i časo-vničar – dobijaju od tajanstvenog posetioca vremenski dar koji bi trebalo da im donese izbavljenje. Ali i pokloni imaju cenu, kao što jedina zna slikarka u azilu za umobolne, koja dovršava posetiočev portret, pošto je i sama primila konačni vremenski dar.

Nemogući susreti

Pet nemogućih susreta: sa skretničarem na ulazu u zagrobni život; sa samim sobom; s vanzemaljcem; s Bogom; s đavolom. Šesti je još najnemogućiji: susret pisca na umoru s likom iz jednog njegovog dela, koji mu otkriva tajnu nad tajnama – kako da nadmudri smrt.

Sedam dodira muzike

Muzika dodiruje po jednom za svaku notu: autističnog dečkića koji ispisuje prirodnu konstantu; bibliote-karku kojoj se otvaraju dveri davno spaljene Velike biblioteke; udovca kome se ukazuje prizor iz alter-nativnog života; staricu koja unapred vidi kako drugi umiru; penzionisanog tragaoca za vanzemaljskim razu-mom; naučnika koji tek na samrti dokučuje kako je kosmos ustrojen – i graditelja violina koji uzalud pokušava da uništi svoj najbolji instrument.

Biblioteka

Šest biblioteka: virtuelna, u kojoj imaju sve, pa i više od toga; kućna, u koju se smešta celokupna svetska književnost; noćna, u kojoj su knjige života; paklena, gde se okajavaju gresi nečitanja; najmanja, koja sadrži samo jedan tom – i otmena, u kojoj nema mesta za neugledne uljeze.

Koraci kroz maglu

Pet žena u suočenju sa sudbinom: pitomica u liceju koja ulazi u tuđe snove; mlada žena sapeta ludačkom košuljom; sredovečna skijašica koja otkriva da nije svejedno koju će stazu odabrati; vremešna proročica koja izneverava svoj zanat – i starica čiji budilnik prestaje da radi.

Nemoguće PRIČE II

Četiri priče do kraja

Po četiri neočekivana gosta posećuju četiri zlosrećnika: osuđenika na smrt u ćeliji, teškog bolesnika u bolničkoj sobi, pritajenog samoubicu u hotelskoj sobi i čoveka koji uzalud pokušava da obeduje u liftu. Posetioci su tu da ispričaju nevoljnim slušaocima poučnu i zabavnu priču o umetnosti i smrti.

Dvanaest zbirki

Jedanaest čudaka ima još čudačkije zbirke, čak i kada na prvi pogled ne deluju tako. Sakupljaju dane, nokte, autograme, fotografije, snove, reči, priče, isečke, smrti, imejlove i nade. Ali najčudačkiji jeste poslednji, dvanaesti sakupljač: on ima zbirku zbirki.

Most

Čovek sreće samoga sebe i počinje da se prati. Starica nailazi na nedavno preminulu komšinicu i kreće za njom. Devojčica prepoznaje u mladiću svog još nerođenog sina i više ga ne ispušta iz vida. Tri putanje krivudaju kroz gradski suton da bi se konačno sustekle u završnoj tački: na mostu pod kojim promiče blistavo osvetljen brod.

Čitateljka

Gospođica Tamara veoma voli da čita. Takođe obožava da pritom jede voće. Nije, međutim, bezazleno spojiti ove dve strasti. Svaka od sedam voćki – jabuke, limunovi, kupine, banane, kajsije, ogrozdi i dinje – ima i naličje koje čitateljku suočava s pitanjima ili neprilikama koje bi ona radije izbegla. No, tu je, srećom, voćna salata da odagna mračne misli i oživi radost čitanja. Udvoje.

Amarkord

Deset velikih romana zaleđe je spram koga se odigrava drama sećanja. Oneobičenog sećanja koje se uklanja, nabavlja na crno, menja, kopira, prodaje, kupuje, prenosi, umnožava, udvostručuje i, najzad, briše ne ostavljajući ništa za sobom osim savršenog spomena na veliku književnost.