Nestao

Nekoliko nedelja pre državnog udara u Čehoslovačkoj februara 1948, mladi Erik Bruner, član češke Komunističke partije (iz čistog oportunizma pre nego ličnog ubeđenja), dobija nalog iz Ministarstva unutrašnjih poslova da pronađe Pavela Krala – „sumnjivog” novinara koji želi da ode u SAD kod bolesne usvojene ćerke, ujedno i Brunerovog starog poznanika i bivšeg ljubavnika njegove supruge Olge. Kralov slučaj ispituju i Amerikanci i Česi, prvi kako bi odlučili da li da mu dozvole ulazak u zemlju, a drugi – da li bi ga uopšte pustili iz zemlje. Međutim, on je naprosto nestao. Potraga za Kralom uvlači Erika u zamršenu mrežu američke i češke tajne službe, što sve zajedno uništava njegov bračni život. Kada komunisti izvrše državni udar i preuzmu vlast, Erik je prinuđen da pobegne, međutim, Amerikanci ga ne žele zato što je komunista, njegovi ga odbacuju jer ga smatraju izdajnikom, a Nemci tek nisu ludi za njim zato što je Jevrejin.

Od čeških državnih službi preko američkog poslanstva do oronulih noćnih klubova, Hostovski pripoveda misterioznu priču sa pregršt živopisnih, isprepletanih likova, briljantno dočaravši atmosferu Praga u mračnim danima istorijskih previranja (koje je i lično iskusio), straha, zavera, nepoverenja, krize i terora. Napisan pod uticajem neobične kombinacije Franca Kafke i Grejama Grina, Nestao nije samo autorova impresija o komunističkom puču u Čehoslovačkoj već i očajnički protest protiv totalitarizma kome će njegova domovina biti izložena narednih pola veka.

Egon Hostovski (1908–1973) bio je češki pisac, urednik i novinar, koji je presudno oblikovao međuratno češko stvaralaštvo i nastavio tradiciju srednjoevropske književnosti oličene u delima Franca Kafke, Jozefa Rota i Štefana Cvajga. Studirao je filozofiju u Pragu, radio je kao urednik različitih listova, a zatim i u Ministarstvu spoljnih poslova. U vreme nemačke okupacije Čehoslovačke 1939. Hostovski se zatekao na službenom putu po zemljama Beneluksa, te, budući iz jevrejske porodice, odlučuje da ostane u Parizu. Kada je naredne godine i Pariz bio okupiran, pobegao je najpre u Portugaliju, a potom i u Njujork, gde je radio u čehoslovačkom konzulatu, dok su mu otac, sestre i njihove porodice stradali u nacističkom logoru. Nakon Drugog svetskog rata, vraća se u domovinu, ali zbog komunističkog državnog udara 1948. biva prinuđen da ponovo prebegne i do kraja života će ostati da živi u SAD. U njegovoj plodnoj spisateljskoj karijeri, pored Nestalog (1952), naročito se izdvajaju romani Cizinec hledá byt (1947), Půlnoční pacient (1955), Žhář (1935). Za sebe je govorio da se trudi da, nezavisno od psihijatara, odgonetne mračno vreme u kome živi i da u svojoj književnosti izgradi duhovno utočište za sebe i svoje čitaoce.  da Nakon njegove smrti osnovana je Nagrada „Egon Hostovski”, u čije laureate, između ostalih, spada i Jahim Topol.