Niče I-II

U „slučaju Hajdeger“ reč je o filozofskom, intelektualnom, političkom, psihološkom, juridičkom, zaumnom zapletu u kojem se sustiču mnoge protivrečnosti dvadesetog veka, u kojem se mešaju genijalnost i banalnost (istovremeno), lucidnost i mrak (a da ne daju sivu boju), prodornost i kukavičluk, doslednost dostojna poštovanja i nepoštenje dostojno prezira. Sve to uspeo je, u svojoj ličnosti, da sjedini Martin Hajdeger, jedna od onih filozofskih figura koja, svidelo se to nama ili ne, označava jedan od pragova u istoriji filozofije. O njegovom nacizmu znamo sve, o njegovoj filozofiji nešto manje. O tome da ga je njegova filozofija direktno odvela u nacizam – nema nikakve sumnje, ali nema sumnje ni u to da se ta filozofija, naprosto, ne sme čitati u senci nacizma.

Iako je Biće i vreme najslavnije delo Martina Hajdegerovo, ima tumača koji njegova predavanja o Ničeu smatraju rodnim mestom i izvorištem njegove filozofije. U Ničeu Hajdeger je prepoznao ono što niko pre njega nije: mislioca vatre koji iza sebe ne ostavlja ni kamen na kamenu, mislioca koji je tragao za početkom jednako radikalnim kao što je bio početak koji nam je, više od 150 godina ranije, na istom jeziku, ponudio Kant. Hajdeger, međutim, unosi dodatnu radikalnost u Ničeove radikalne zahteve. Volju za moć, centralni pojam svoje moćne interpretacije, Hajdeger će protumačiti kao volju za voljom. To naizgled malo pomeranje ispostaviće se gotovo revolucionarnim korakom. Na tom motivu izrasta francuska poststrukturalistička misao koja razara i ubilačke identitete i predstavu i istinu i stvara uslove da se najzad postavi pitanje o onome što ste oduvek želeli da znate, jedino niste umeli to da uradite. Jer, ako je naša volja usredsređena na sebe samu a ne na istinu, dobro, pravednost, saznanje, na sve one plemenite, lepe i prirodne stvari koje su se nekako odveć lako podrazumevale, ako naš svet ne mogu da spasu ni istina ni ona dečja suzica Dostojevskog, ako je uistinu sve moguće – a Aušvic je pokazao da jeste – onda nam ne preostaje drugo do da zanemarimo dosadašnja pitanja i potražimo nova.