Niz gelender

Zbirku “Niz gelender” čini petnaest priča koje je autor napisao na naslove koje mu je zadao David Albahari. U svom kratkom objašnjenju, uvodu u knjigu, Albahari će reći da je naslove dao nasumice, a onda će dodati kako je ta nasumičnost samo prividna i povezati svoje naslove sa pričama koje bi po njima on napisao. Nenad Jovanović je, naravno, napisao neke sasvim druge priče, koje smeštene unutar ovih korica takođe ne deluju nimalo kao nasumičan skup. To su sve priče ili o odlascima ili o vraćanjima, a i jedne i druge zapravo uglavnom o – rastajanjima i čežnji da se ponovo bude zajedno. Reklo bi se – ljubavne priče, koje tužnima čini milje za koji su, na jedan određeni način, čvrsto vezane. Da postoji taj žanr sa jasno utvrđenim konvencijama, a ne postoji, nazvali bismo ih emigrantskom prozom.

Jedna druga autorka, sa drugačijim iskustvom istih traumatičnih istorijskih događaja koji su pokrenuli na put likove u Jovanovićevoj prozi, pre tačno dvadeset godina, sklopila je zbirku priča po naslovima koje su joj zadali njene kolege pesnici (a opet po ideji koja nije bila njena, koju je “pozajmila” od jednog drugog pesnika). Godine 1995, dobili smo tako od Judite Šalgo izvanrednu knjigu “Da li postoji život”. Knjiga Nenada Jovanovića može se dakle čitati i kao omaž knjizi Judite Šalgo, kao svojevrsni literarni naklon jednog vrsnog pripovedača drugome.

Nenad Jovanović (Beograd, 1973), autor je zbirke pripovedaka “Plombe” (2001), romana “Insistiranje” (2005), zbirke drama “Ogled o zidu” (2006) i devet pesničkih knjiga, među kojima su “Frezno” (1993) i “Delfini” (2014).

Doktorirao je teatrologiju na Univerzitetu u Torontu i predavao na Američkom univerzitetu u Kairu. Živi u Torontu.