Noćna meta

Toni Duran, neobični stranac rođen u Portoriku, odgojen kao Severnoamerikanac u Nju Džerziju, ubijen je početkom šezdesetih godina prošlog veka u jednoj varošici, u provinciji Buenos Ajres. Pre pogibije, Toni je bio u središtu pažnje svih – divili su mu se, pomno ga pratili, bio je različit, ali vrlo privlačan. Došao je za lokalnim lepoticama, bliznakinjama Adom i Sofijom Beladona, kćerima iz jedne od najuglednijih tamošnjih porodica. Upoznao ih je u Atlantik Sitiju, gde su stvorili srećni seksualni i sentimentalni trio, sve dok jedna od njih, Sofija, „možda slabija i osećajnija”, nije napustila tu igru tela i kockarnica. Toni Duran je nastavio sa Adom i pošao za njom kad se ona vratila u Argentinu, gde je doživeo pogibiju. Počev od tog zločina, ovaj naizgled detektivski roman raste, menja se i pretvara u jednu povest koja se otvara i razvija u argentinsku arheologiju porodičnih dinastija, kao vrtoglavi žanrovski roman i sjajna književna građevina. U središtu knjige, čiji se naslov odnosi na noćni lov, nalazi se Luka Beladona, tvorac jedne opsenarske fabrike, izgubljene sred plodne zemlje, koji opsesivno teži ostvarenju svog sumanutog cilja. Pojava Emilija Rensija, tradicionalnog lika Piljine proze, daje celoj priči ironični, a istovremeno potresni zaključak.

Ovaj roman je 2011. ovenčan Nagradom „Romulo Galjegos”, najuglednijim kontinentalnim priznanjem za roman, kao i Nagradom kritike u Španiji, i mnogim drugim.

Rikardo Pilja (Ricardo Emilio Piglia Renzi, 1941–2017), jedno je od najuglednijih imena savremene argentinske knji­ževnosti, podjednako kao prozni pisac i kao veliko akademsko ime međunarodnog prestiža.

Njegovo obimno delo obuhvata sedam zbirki pripoveda­ka – među kojima se posebno ističu Lažno ime (Nombre falso), Doživotna robija (Prision perpetua) i Slučajevi komesara Kro­čea (Los casos del comisario Croce) – tri nadaleko čuvene knjige dnevnika, čak četrnaest esejističkih knjiga koje obuhvataju veći deo njegove akademske aktivnosti i šest filmskih scenarija.

Za romane Crne pare (Plata quemada), a naročito za roman Noćna meta (Blanco nocturno) – njegovo najznačajnije prozno delo – primio je mnoštvo najuglednijih argentinskih i među­narodnih nagrada, kao što su kontinentalna nagrada za roman „Romulo Galjegos”, Iberoamerička nagrada „Hose Donoso”, Nagrada „Hemet” za najbolji kriminalistički roman, Iberoame­rička nagrada za prozu „Hose Marija Argedas”, Nagrada „Plane­ta”, za roman godine.

Pilja će ostati upamćen kao urednik i književni kritičar koji je preko legendarne biblioteke Crna serija (Serie Negra) Argen­tinu upoznao sa severnoameričkom hard-boild prozom koja obično ima okvir kriminalističke priče, ali po književnim vred­nostima doseže mnogo dalje, i autorima poput Hemeta, Čend­ lera, Gudisa, Mekoja. I sam je, kao prozni pisac, bio najbolji u tom žanru koji ga je privukao još kao studenta istorije na uni­verzitetu La Plata.

Iako je pažnju književne javnosti skrenuo na sebe prvom zbirkom priča Kavez (Jaulario), koja je 1967. dobila posebno priznanje kontinentalnog kubanskog konkursa „Casa de las Amerikas”, međunarodni ugled je stekao knjigom Veštačko di­sanje (Respiracion artificial), 1980. Od tada su njegove knjige prevedene na mnoge jezike, najviše na engleski, francuski, itali­janski, nemački i portugalski.

Osim na argentinskim visokim školama, Rikardo Pilja je deceniju i po predavao latinskoameričku književnost po najuglednijim severnoameričkim univerzitetima, uključujući i Harvard i Prinston. Njegova predavanja o Borhesu, Masedoniju Fernandesu, Rodolfu Volšu, Robertu Arltu, danas se smatraju legendarnim, ne samo u Argentini.

Pošto se penzionisao na Prinstonu 2010, u Buenos Ajres se vratio godinu dana kasnije, gde je 2013. objavio roman Idini pu­tevi (Los caminos de Ida), dobrim delom zasnovan na sopstve­nom akademskom iskustvu u Severnoj Americi.