Noćna smena

U jeku sovjetske invazije na Češku 1968. braća Ondra i Kamil doputovali su iz haosom zahvaćenog Praga u zabito rodno selo njihovog oca, na severu Češke. Ostavljeni na staranje neobičnom stricu, dečaci će morati da se izbore za svoje mesto među živopisnim meštanima: seoskim čudacima, brutalnim dečjim bandama, vračarama, alkoholičarima i gomilom drugih sumnjivih likova koje prate svakojake glasine. A kada tajna policija, koja traga za njihovim ocem, počne da se raspituje i za njih, Ondra i Kamil će biti prinuđeni da donesu teške odluke kako bi sačuvali živu glavu. Istovremeno, u okolnim šumama počinje da se dešava serija bizarnih smrti…

Noćna smena je velika metafora o sazrevanju u nasilnom okruženju. Deca su protagonisti ovog romana, koji se odigrava za vreme praškog proleća. Topol se kroz svoje junake poigrava pitanjima identiteta: često se ne može pouzdano utvrditi ko govori, dečaci razmenjuju garderobu, stara vračara zamenjuje Ondru sa njegovim dedom, muškarci u kafani se maskiraju u devojke i medvede, Kamil se preoblači u žensku odeću, a likove iz snova teško je razlučiti od onih iz stvarnosti. Nestabilnost identiteta Topolovih junaka odslikava nestabilnost Češke, koja s jedne strane pokušava da stvori „socijalizam s ljudskim likom”, dok s druge strane sovjetski režim guši svaku ideju promene. Paradoks neuspele transformacije Topol sumira ovako: Buduće generacije biće najhumanije u istoriji čovečanstva. Njihova ljudskost biće neranjiva poput mehanizma mašine.