O Firenci

Za Meri Makarti Firenca je mesto bezvremene čarolije, od Duoma do utvrđenih palata. Ovde je počela renesansa, tu su cvetale umetnost i arhitektura. Od korena Firence kao centra srednjovekovne trgovine do transformacije u jedan od najbogatijih gradova na svetu, Makarti prikazuje bogatu i burnu istoriju grada. Ona predstavlja kolosalne likove iz stvarnog života. Kroz svoje pronicljivo spisateljsko sočivo baca svetlost na Danteovu poeziju i veličanstvenu umetnost Rafaela i Botičelija potpuno ih oživljavajući. Na ovom prosvetljujućem putovanju Makarti navodi fascinantne pojedinosti: ako niste znali, u Firenci nema ruševina jer Firentinci nisu sentimentalni prema svojoj prošlosti, a Amerika je dobila ime po Firentincu – Amerigu Vespučiju.

Od Mikelanđela preko Medičijevih do priče o glavi koja nedostaje na statui, O Firenci je himna koju Meri Makarti peva ovom jedinstvenom gradu.

Meri Makarti (1912–1989) je bila romanopisac, esejista i kritičar. Njeni politički i društveni komentari, književni eseji i dramska kritika objavljivani su u časopisima kao što su Partisan Review, The New Yorker, Harper‘s i The New York Review of Books, a sabrani su u knjigama Naprotiv (1961), Pozorišne hronike Meri Makarti 1937-1962. (1963), Zapisi na zidu (1970), Ideje i roman (1980) i Povremena proza (1985). Autor je romana: Njeno društvo (1942), Oaza (1949), Akademsko šipražje (1952), Začarani život (1955), Grupa (1963), Ptice Amerike (1971) i Ljudožderi i misionari (1971). Napisala je tri autobiografska dela: Sećanje na katoličko devojaštvo (1957), Kako sam odrastala (1987) i nedovršene Intelektualne memoare (1992), kao i dve putopisne knjige o Italiji, O Veneciji (1956) i Kamenje Firence (1959). Njeni eseji o ratu u Vijetnamu sabrani su u knjizi Sedamnaesti stepen (1974), a eseji o aferi Votergejt u njenom delu Maska države (1974).