O izvesnosti

“Većina tumača Vitgenštajnove misli deli njegovu filozofiju na dve faze, pri čemu u prvu svrstava Dnevnike iz 1914-1916 i Tractatus Logico-philosophicus, a u drugu ostala njegova dela, među kojima su najznačajnija Filozofska istraživanja i O izvesnosti. Možda ta podela i nema toliko osnova, kada se zna da su Vitgenštajna čitav život zaokupljali u suštini isti filozofski problemi, koje je on, doduše, na različite načine rešavao u pojedinim svojim delima.

Središnje pitanje Vitgenštajnove filozofije, na koje se u neku ruku mogu svesti sva ostala filozofska pitanja što su zaokupljala njegovu pažnju, glasi: kako što tačnije da se odrede granice smislenog govorenja, pa se s razlogom veli da je problem jezika osnovni problem čitave Vitgenštajnove filozofije.

Problem jezika Vitgenštajn pokušava da reši i u spisu O izvesnosti. Beleške, koje su priređivači uobličili u knjigu, nastale su u poslednjih godinu i po dana njegovog života. Sredinom 1949. Norman Malkolm ga je pozvao u Sjedinjene Države, Vitgenštajn stanuje u Malkolmovoj kući, i tu na njegov podsticaj počinje da se bavi Murovom “odbranom zdravog razuma”, to jest njegovom tvrdnjom da za izvestan broj stavovoa zna sa sigurnošću da su istiniti; na primer: “Ovde je jedna ruka – a ovde druga”, “Zemlja je postojala mnogo pre mog rođenja” i “Ja nikad nisam bio daleko od Zemljine površine”. Prvi od tih stavova potiče iz Murovog Dokaza spoljašnjeg sveta, a druga dva iz njegovog spisa Odbrana zdravog razuma, spisa koji je već odavno zaokupljao Vitgenštajna i koji je po Vitgenštajnu Murov najbolji rad. Sve što je od tog vremena Vitgenštajn na tu temu napisao priređivači su uneli u knjigu s naslovom O izvesnosti, koju Vitgenštajn nije za života uspeo da prečisti i priredi. “