O kritičkoj pedagogiji

О КРИТИЧКОЈ ПЕДАГОГИЈИ Анри Жиру Књига из пера једног од најзначајнијих критичких педагога данашњице, Анрија Жируа, представља осврт на тридесетогодишњи академски рад овог аутора. У есејима насталим у распону од три деценије, аутор са непроменљивом страшћу подсећа на суштински значај образовања у демократском друштву, проницљиво ширећи виђење домета критичке педагогије изван учионице. Одбацујући схватање педагогије као обичне вештине, технике и непристрасног метода помоћу којих наставник предаје унапред прописано градиво, аутор се залаже за образовање чији циљ неће бити само налажење добро плаћеног посла, већ стварање критички настројеног појединца без којег је опстанак демократског друштва немогућ. Критикујући самозадовољни поглед на образовање као на лично право појединца а не јавно добро, Жиру нам открива етичку и политичку страну педагогије која ће допринети саосећању и разумевању Другог и постати вид практиковања слободе; педагогију која је део једног незавршеног пројекта чији је циљ изградња смисленог живота за све ученике; педагогију која ће обезбедити услове за стицање знања и вештина потребних да се увиди ограниченост правде у демократском друштву. ​Анри Жиру је један од водећих савремених теоретичара критичке педагогије. Објавио је преко педесет књига и преко триста чланака у научној периодици. Добитник је многих награда и признања за свој рад. Рођен је у Провиденсу на Род Ајленду. Предавачки рад отпочео је на Универзитету у Бостону, након чега је предавао на неколико универзитета у Сједињеним државама. Од 2004. ради на Мекмастер универзитету у Хамилтону, у Канади. Својим радом допринео је различитим областима: не само критичкој педагогији, већ и студијама културе и медија. Његов рад ослања се на разноврсне традиције мишљења, од Маркса до великог бразилског педагога Паула Фреиреа, или до познатог пољског социолога Зигмунта Баумана. Кроз своје деловање Жиру неуморно заговара концепт радикалне демократије, подсећајући непрекидно на потребе рањивих и маргинализованих слојева друштва. Циљ његовог залагања је образовање које ће код ученика развијати свест о слободи, запажање ауторитарних тенденција у друштву и моћ спајања знања са способношћу за предузимање конструктивне акције. Међу најпознатије књиге овог аутора спадају: Идеологија, култура и процес школовања (1981), Теорија и отпор у образовању (1983), Скривени курикулум и морално образовање (1983), Узнемирујућа задовољства: учење о популарној култури (1994), Напуштена генерација: демократија и култура страха (2004), Универзитет у ланцима (2007), О критичкој педагогији (2011) и друге.