O pisanju i stilu

„Stoga je, obzirom na našu lektiru, vrlo važna umetnost ne čitati. Ona se sastoji u tome da se ono čime se veća publika bavi u svoje vreme, upravo stoga ne uzima u ruke, kao politički i crkveni pamfleti, romani, pesme i slično, koje dižu buku samo radi što više izdanja u svojoj prvoj i poslednjoj godini života: bolje bi bilo da čovek u to vreme misli da će onaj koji piše za budale uvek naći veliku publiku, i svoje za čitanje uvek tačno odmereno, određeno vreme upotrebi isključivo za dela velikih duhova u svim vremenima i narodima koji nadmašuju ostalo čovečanstvo, a koje je kao takve označio glas slave. Samo oni stvarno obrazuju i poučavaju.”

Jedan od najvećih umova i najvažnijih filozofa Nemačke u ovom delu govori o svom stavu prema umetnosti, samom pisanju i reformama kroz koje je književnost prošla. Preko politike, crkve i klasičnih romana, Šopenhauer ističe ono što je važno kada čitamo, pišemo i ističe važnost napisane reči koja premašuje granice, narode i čitavo čovečanstvo.