O stoci i ljudima

Svaki ukusni zalogaj mesa koji prinesemo ustima zasniva se na užasnoj patnji, na klanju. O stoci i ljudima (parafraza Štajnbekovog poznatog romana O miševima i ljudima, koji takođe govori o bedi ljudskog života) priča je o životinjama iz klanice stoke negde u pustarama Brazila, koje počinju da se ponašaju kao ljudi i usled prevelike patnje, skokom s litice, vrše kolektivno samoubistvo. „To su samo životinje“, u čudu kaže vlasnik klanice Milov bik, „one nemaju sopstvenu volju. One ne razmišljaju o samoubistvu.“ Edgar Vilson, radnik u klanici, glavni lik ovog duboko humanog romana, odgovara: „Mislim da su postale nalik ljudima.“

Ana Paula Maja vešto i staloženo, bez previše emocija, ispreda sagu o koljačima životinja, ljudima poput nas, koji umesto nas i za nas vrše prljav posao, posao u kome smo zapravo svi saučesnici. Iskupljenja nema. Krv se proliva svakodnevno, u svakom kutku zemljine kugle. Lešine i lokve krvi su posvuda. U svetu koji oslikava Ana Paula Maja, čak i kad čovek shvati u šta je upleten, nemoćan je da išta promeni. Točak prolivanja krvi i dalje se okreće. – Borivoj Gerzić