O životnoj mudrosti

U ovom popularno napisanom eseju O životnoj mudrosti, pisac se bavi večitom temom- Na koji način čovek da uredi svoj život da bi bio srećan, barem koliko je to moguće u ovom svetu prepunom patnje. Ovaj problem Šopenhauer sagledava u tri vida- Šta čovek jeste, odnosno koje ga osobine odlikuju u najširem smislu, Šta ima, tj. šta poseduje od materijalnih dobara, i Šta je u očima drugih, odnosno kakvu predstavu o njemu imaju ostali. Istražujući uvrežene zablude koje imamo po pitanju ovog trojstva, on ih vidi kao najveće prepreke za ostvarenje cilja- razvoju ličnosti koja, koja u skladu sa svojim mogućnostima i sklonostima, stremi duhovnom, materijalno blagostanje joj služi da njome otkupi svoju slobodu, a mišljenju koji drugi imaju o njemu ne pridaje veliki značaj.

Za razliku od Sveta kao volje i predstave, autora u ovom delu prvenstveno zanima praktička filozofija, tj. šta čovek da čini da bi vodio ispunjen život i tako da smisao svojoj egzistenciji. Vrativši se na stara filozofska pitanja, gotovo zaboravljena u periodu dominacije velikih metafizičkih sistema, Šopenhauer najavljuje duh novog vremena, čiji je najbolji reprezent Ničeovo prevrednovanje svih vrednosti.

Artur Šopenhauer je najznačajniji nemački filozof nakon zlatnog perioda klasičnog nemačkog idealizma. Centralno mesto u njegovom metafizičkom sistemu zauzima volja, večito nezadovoljeni pokretač sveta, uzrok svih patnji čoveka. Jedan od najvećih pesimista presudno je uticao na mnoge filozofe, prvenstveno na mladog Ničea, te na Vagnera, Tolstoja, Tomasa Mana, Frojda i Junga. Najznačajnija dela: Svet kao volja i predstava, O slobodi čovekove volje, O osnovama morala, Parerga i paralipomena.