O životu posle smrti

ŽI­VLJE­NJE I UMI­RA­NJE:

Na­kon što je pro­u­či­la vi­še od 20 000 lju­di ko­ji su pro­šli is­ku­stvo bli­zu smr­ti, Dr Kju­bler Ros je ot­kri­la da su nji­ho­vi do­ži­vlja­ji ne­ve­ro­vat­no slič­ni iako su pri­pa­da­li raz­li­či­toj sta­ro­snoj do­bi, ve­ri ili na­ci­ji. Ova pri­ča ob­ja­šnja­va šta mo­že­mo oče­ki­va­ti u smr­ti jer je „umi­ra­nje sko­ro iden­tič­no is­ku­stvu ro­đe­nja. To i je­ste ro­đe­nje u dru­go po­sto­ja­nje.”

SMRT NE PO­STO­JI:

Osvr­ću­ći se na sop­stve­ni ži­vot i rad sa pa­ci­jen­ti­ma na sa­mr­ti Kju­bler Ros iz­vla­či ube­dljiv za­klju­čak da „ni­šta u ži­vo­tu ne mo­ra da bu­de ne­ga­tiv­no – pa ni smrt.” Ona na­gla­ša­va da se oni ko­ji su pro­šli is­ku­stvo bli­zu smr­ti vi­še ne bo­je umi­ra­nja. Na­pro­tiv, ne­ki­ma je po­vra­tak „odan­de” bio ne­vo­ljan.

ŽI­VOT, SMRT I ŽI­VOT PO­SLE SMR­TI:

Ovaj esej se od­no­si na naj­te­ža ži­vot­na pi­ta­nja po­sta­vlje­na od stra­ne de­ve­to­go­di­šnjeg de­ča­ka obo­le­log od ra­ka: „Šta je ži­vot, šta je smrt i za­što ma­la de­ca mo­ra­ju da umru?” Ne­ve­ro­vat­no is­tra­ži­va­nje ko­je je ov­de pri­ka­za­no na te­mu ži­vo­ta po­sle smr­ti ne pru­ža nam sa­mo od­go­vor, već i na­du za sve nas.

SMRT RO­DI­TE­LJA:

Ose­ćaj­no ali prak­tič­no raz­mi­šlja­nje na te­mu jed­nog od naj­te­žih is­ku­sta­va ko­je sva­ko mo­ra da pro­đe. Ko­ri­ste­ći kon­kret­ne slu­ča­je­ve iz svo­je prak­se Dr Kju­bler Ros pru­ža uvid u stra­te­gi­ju ko­ja mo­že po­mo­ći ka­ko ma­loj de­ci, ta­ko i ado­le­scen­ti­ma i od­ra­sli­ma da se iz­bo­re sa ža­lo­šću i gu­bit­kom.