Od psihologije ličnosti ka psihologiji osoba

Konstruktivizam je pravac koji se još uvek nalazi u procesu nastajanja. Ova tvrdnja ne treba da čudi kada se u obzir uzmu osnovne postavke same konstruktivističke perspektive, jer srž konstruktivizma podrazumeva pre svega neprestani proces uobličavanja i ustrojavanja. Tako dinamički, razvojni i evolutivni aspekt konstruktivizma predstavlja njegov glavni doprinos istoriji ideja. Mada bi se za začecima konstruktivističkih ideja moglo tragati daleko u prošlost, o konstruktivizmu kao o grupi različitih pravaca u psihologiji koji imaju zajedničke metateorijske pretpostavke, počelo je da se govori osamdesetih godina prošlog veka. U proteklih dvadesetak godina, primećeno je da je učestalost upotrebe ovog pojma u psihološkoj literaturi porasla sa manje od hiljadu referenci s početka sedamdesetih, do preko pet hiljada referenci u dvehiljaditoj godini. Tokom ovog perioda izrazi kao što su „konstruktivizam“ i „konstruktivistički“ postali su veoma odomaćeni u domenima neurologije, biologije, psihologije, psihoterapije i sociologije – što govori i o tome da ovaj pravac sa sobom nosi veliki integrativni potencijal. Ipak, mnoge ideje koje su se u nekim naučnim disciplinama javljale i pre pojave konstruktivističkog pravca, bile su veoma srodne osnovnim načelima konstruktivizma i vrlo podsticajne za njegov razvoj. Zbog toga bi se moglo reći da konstruktivističke ideje nisu nove, već da je nov pre svega pokušaj ujedinjenja u jedan zajednički pravac brojnih srodnih ideja začetih u različitim epohama ljudske misli.

Dušan Stojnov

Dušan Stojnov je diplomirao na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 1981; magistrirao na psihologiji ličnosti 1986 i odbranio doktorat is psihologije na istom univerzitetu 1992. Njegove profesionalne kvalifikacije obuhvataju i Diplomu iz istraživanja i psihoterapije u oblasti Psihologije ličnih konstrukata koju je stekao u Londonu 1990. godine u Centru za Psihologiju ličnih konstrukata, gde je specijalizirao konstruktivističku psihoterapiju kod Fej Fransele. Kao klinički psiholog bio je zaposlen u Zavodu za bolesti zavisnosti (1983-1989) u Kliničko-bolničkom centru “Dr. Dragiša Mišović” u Beogradu Pored toga, angažovan je kao Personal Performance Consultants Clinical Affiliate od 1999 godine. Takođe radi kao konstruktivistički psihoterapeuta od 1990. godine. Svoju akademsku karijeru započeo je na Odeljenju za psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (gde je počeo da radi kao asistent 1989 godine, gde i danas predaje u zvanju redovnog profesora). Kao istraživač bio je angažovan na projektima Instituta za kriminološka istraživanja, Instituta za psihologiju i Instituta za pedagoška istraživanja (gde je kao istraživač bio angažovan na nekoliko istraživačkih projekata od 1996 do 2010 godine). Ostala mesta na kojima je angažovan obuhvataju predavanja na programu za edukaciju psihoterapeuta Udruženja konstruktivista Srbije, Instiutu za edukaciju iz geštalt psihoterapije na Malti i Konstruktivističkom institutu za psihologiju u Padovi. Održao je brojna predavanja po pozivu, seminare, radionice i kurseve iz psihoterapije na mnogim skupovima i profesionalnim institucijama u Jugoslaviji/Srbiji, Grčkoj, Malti, Velikoj Britaniji, Irskoj, Italiji, Češkoj. Njegova interesovanja pre svega leže u domenu konstruktivizma i konstrukcionizma, oblasti u kojoj su ga svojim radom potpuno očarali Keli, Bejtson, Maturana, Fuko, Šoter, Hare, Dancinger, Gofman i mnogi drugi. Dugi niz godina nastoji da izgradi objedinjujući pogled na različite teorijske pristupe kao što su psihologija ličnih konstrukata, radikalni konstruktivizam, socijalni konstrukcionizam, narativna psihologija itd. Zastupa relacionistički pristup ličnosti, i u okviru ovakvog shvatanja pokušava da poveže pitanja moći i subjektivnosti sa delatnostima u psihoterapiji.

Član je uređivačkog odbora Časopisa za konstruktivističku psihologiju, eletkronskog časopisa Lični Konstrukti Teorija i Praksa i Zbornika Instituta za pedagoška Istraživanja.

Takođe je predsednik i osnivač Udruženja konstruktivista Srbije (UKS) od 1995. godine do danas,

Jedan od osnivača Evropskog udruženja ličnih konstrukata (EPCA),

Jedan je od saosnivača Evropske Mreže za konstruktivističku terapiju (ECTN), zajedno sa Masimom Gilibertom i Meri Frensis.

Član predsedništva Saveza društava psihoterapeuta Srbije bio je od 2006 do 2010.