Odeljenje za rak. Reka bez ušća

Jedno od velikih alegorijskih remek-dela svetske književnosti, Odeljenje za rak Aleksandra Solženjicina istovremeno je duboko saosećajno proučavanje ljudi koji se suočavaju sa neizlečivom bolešću i briljantno seciranje kancerozne sovjetske policijske države.

Odeljenje za rak, koje se poredi sa još jednim remek-delom drugog dobitnika Nobelove nagrade, Čarobnim bregom Tomasa Mana, ispituje odnos grupe ljudi na odeljenju za rak provincijske sovjetske bolnice 1955. godine, dve godine nakon Staljinove smrti. Iako iskustva centralnog lika, Olega Kostogutova, blisko odražavaju autorova – Solženjicin je postao pacijent na odeljenju za rak sredinom pedesetih godina, po izlasku iz radnog logora, a kasnije oporavljen – pacijenti, kao grupa, predstavljaju izuzetan presek savremenih ruskih likova i stavova, kako u normalnim okolnostima, tako i preispitanih u poslednjim trenucima bolesti. Originalno delo jednog od najmoćnijih glasova u književnosti dvadesetog veka, Odeljenje za rak nudi izvanredan portret života u Sovjetskom Savezu.