Ogledi iz geoepistemologije

Dvojica autora ovom knjigom prekoračili su granicu postavljenu dosadašnjim kretanjem i rastojanjem uobičajenim za autore i radove “sa ovih područja”. Geoepistemologija nije samo konstituisanje jednog novog polja, nego i rušenje već pobodenih disciplinarnih kočića na koje smo navikli držeći se uobičajenih metodoloških i epistemoloških instrumenata za premer teritorije društvenih nauka. Ovim delom prekoračenje disciplinarnih granica prešlo je u čistu transgresiju, tako dragu Fukou, autoru na kojem su pisci knjige izgradili sopstveni poliritmični iskorak iz polja dosadašnje teorije prostora u neispitanu zonu geoepistemologije. Ništa slično na našim jezicima do sada nije napisano.

Pavle Milenković

Sama odenutost u hermetično ruho ne predstavlja najveću potencijalnu “opasnost” za knjigu. Najveći izazov koji ona stavlja pred čitaoce je subverzivnost ideja koje se u njoj razrađuju: posle ubijanja Boga, subjekta i istine, na red je došlo možda i poslednje utočište moderne – prostor. Ali ne onaj svenadilazeći i nedokučivi prostor koji je predano posmatran u antičkoj Grčkoj, prostor koji je bio osnova za utvrđivanje zakonitosti prirode za Bruna, Kopernika i Galileja, Dekartov prostor neophodan za prostiranje stvari i Kantov prostor zvezdanog neba pod kojim se prostire moral u ljudima. Predmet ogleda iz geoepistemologije je jedan drugi prostor čije se dekonstrukcije poduhvatio Mišel Fuko…Prostor se polako humanizuje a njegovo večno postojanje skraćuje na prolazni vek ljudske vrste. Njegovu scenografiju posle Fukoa nastavljaju da režiraju i autori knjige Ogledi iz geoepistemologije. Knjige koja je plod dugogodišnjeg rada, širokog uvida u literaturu, dubokog razumevanja Fukoovog dela, ali i novih i originalnih uvida. Zato Ogledi iz geoepistemologije predstavljaju retku dragocenost u akademskom svetu uopšte uzevši i pravi biser u domaćoj literaturi.

Dušan Stojnov