Okean more

Okean more je jedan od najpoznatijih romana Alesandra Barika. Podeljen je u tri knjige i odvija se u nadrealnoj atmosferi sa izrazito neobičnim likovima i sudbinama koje se ukrštaju i uslovljavaju – svi su oni susreli more i njihova je sudbina morem zapečaćena. Slušajući njihovu priču, čujemo glas mora.
Okean more je lirski predivna ali surova alegorija potajnih nadanja, snova, strahova, pitanja i užasa koji nas sve pokreću i često, protiv naše volje, izjedaju naše živote. I ma koliko to odricali, u životu svakog čoveka dođe vreme kada mora da se suoči sa svojim najdubljim, najmračnijim tajnama, vreme kada one više ne mogu da se potiskuju. Jer zapravo tek onda kada se suočimo sa svojim strahovima i opsesijama, svojim nadama i snovima, pa čak i užasima, oni gube svoju moć nad nama i mi se najzad vraćamo sebi. Alesandro Bariko je sklopio jednu celovitu formu od slomljenih, potpuno različitih likova koji tragaju za isceljujućom moći okeana mora, tog neuhvatljivog mesta gde mašta susreće stvarnost, gde ljubav i užas postaju neumitno utkani u tkivo života. Njegova proza podseća na lirsku neuhvatljivost Debisija – prelepu i tešku, a ipak jedva prisutnu, kao sam kraj mora.

Alesandro Bariko je rođen 1958. godine u Torinu. Po obrazovanju je filozof i pijanista. Radio je kao muzički kritičar u “Republici”, a potom kao urednik kulturne rubrike u “Stampi”. Živi u Torinu gde vodi školu kreativnog pisanja po imenu Holden.

Objavio je romane: Zamkovi gneva (1991), Okean more (1993), Svila (1996), City (1999), Bez krvi (2002), Ova priča (2005), Emaus (2009), Mr. Gvin (2011) i Mlada nevesta (2015), pozorišni monolog Pijanista (1994), filmski scenario Španska partija (2004), po­zorišni komad Smith & Wesson (2014), zbirke eseja Next (2002) i Varvari (2006), kao i nekoliko knjiga o muzici među kojima je i Hegelova duša i krave iz Viskonskina (1993). Režirao je film Predavanje dvadeset prvo (2008).