Okretište

Okretište je bolno dirljiva knjiga u kojoj se autor suočava s traumom posle napada koji ga je gotovo stajao života. Bez spektakla i senzacionalizma, s brutalnim činom u nagoveštajima – jer književnost je za Karakaša oduvek bila jezik, a ne puko opisivanje događaja – ovaj roman prikazuje osećaj nemoći, ranjivosti, paranoje i gneva.

U snove mu dolaze preci, svi odreda osvetnici, bivši vojnici i legionari, i donose mu svoje oružje, tražeći da izravna račune i odluči „hoće li biti čovjek pa da mu konobar donosi u birtiji piće na stol ili da bude žaba pa da mu donosi piće na pod“. Ipak, s ljudskim porivom za osvetu odlučio je da raskrsti pisanjem romana.

Reč je o dosad najintimnijem Karakaševom delu koje se bavi pronalaženjem mehanizama za vraćanje poverenja u ljude uprkos teškoj psihofizičkoj traumi. Okretište, remek-delo pisca poznatog po sažetom izrazu, predstavlja njegovu književnu „borbu na život i smrt“.

Karakaš hrabro, iskreno i u svoj svojoj ranjivosti iznosi osećaj bespomoćnosti, paranoje i gneva, i prikazuje borbu između želje za osvetom i povratka normalnom životu nakon napada koji ga je gotovo koštao života. Intiman roman koji svedoči o izuzetnom daru jednog od vodećih savremenih pisaca s ovih prostora.

Damir Karakaš rođen je 1967. u selu Plašćica, pored Brinja u Lici. Posle studija u Zagrebu, jedno vreme je živeo u Francuskoj, prvo u Bordou, a posle u Parizu, gde se izdržavao sviranjem harmonike. U Parizu je studirao francuski jezik, izvodio performanse i izlagao konceptualne radove.

Objavio je knjigu putopisa Bosanci su dobri ljudi; zbirke priča Eskimi, Pukovnik Beethoven i Kino Lika, po kojoj je snimljen istoimeni film; drame Skoro nikada ne zaključavamo, Snajper i Avijatičari; te romane Kombetari, Kako sam ušao u Europu, Sjajno mjesto za nesreću, Blue Moon, Sjećanje šume (nagrade „Fric“ i „Kočićevo pero“) i Proslava (nagrada Tportala za najbolji roman godine). Okretište je njegov sedmi roman. Dela su mu prevedena na desetak jezika. Živi u Zagrebu.