|
Ono što dopuštaju osećaji
858,00 din.
Kako rečima izraziti prazninu, otuđenost, bol, čežnju za ljubavlju, za drugima? Na ova pitanja odgovara nagrađivani pesnik Robert Simonišek pretačući predverbalno stanje u stihove: „Bez nekoliko grama ljubavi bih odustao.“
Robert Simonišek, doktor nauka u oblasti istorije umetnosti, dvostruki dobitnik Rožančeve nagrade za esejistiku, zbirkom Ono što dopuštaju osećaji postigao je najviše u svom poetskom izrazu. Od
„katalogizacije“ je prešao na „autoportret“ i došao do ogoljenosti – kako danas pisati nepretenciozno, bez plana, koncepta, a da se ne sklizne u nepoznate, ustaljene, vodeće talase stanja modernog društva i pojedinca u njemu […] U pesmama se, više nego izvan njih, otkriva ono nevidljivo i nečujno, ono što je toliko individualno i intimno da postaje opšte, ljudsko, čim se izrazi pravim rečima (uključujući reči zdravog razuma). Tu su primarni osećaji, emocije u duši. Strpljenje i posmatranje. Svaki udah, svaki pokušaj pesme je pružena ruka koja „zaustavljenom životu“ pokušava da pomogne da pređe granicu.
Petra Koršič
Robert Simonišek (1977), istoričar umetnosti i slobodni književnik, živi u Celju. Studirao je na Univerzitetu u Ljubljani i na Karlovom i Frankovom univerzitetu u Gracu. Diplomirao je u Ljubljani na odeljenjima za filozofiju i istoriju umetnosti 20. veka, gde je i doktorirao. Težište njegovog istraživanja u oblasti istorije umetnosti je od početka interferencija između pojava u književnosti i likovnoj umetnosti. Naučne, stručne i književne tekstove objavljuje u uglednim slovenačkim i nekim međunarodnim časopisima. Simonišekova poezija i proza su prevođeni na strane jezike, a uključen je u slovenačke i inostrane antologije. Između ostalog, prikupio je i na slovenački jezik preveo pesme Desmonda Egana i roman Vilijama Trevora. Autor se našao u samom vrhu s psihološkim romanom Soba ispod dvorca (2013), koji je bio nominovan za najbolji slovenački roman. Svoj odnos prema poeziji, umetnosti i svetu obuhvatio je u knjizi Sudaranje prostora (2015), za koju je 2016. godine dobio nagradu za najbolje slovenačko esejističko delo. Poslednjih godina bio je autor i kustos međunarodnih izložbi, kao što su Priroda u nebo, čovek u sebe i Lica ekspresionizma u slovenačkom muzeju Galerija Božidar Jakac.