Opšta istorija gusara : od njihovog uspona na ostrvu Providens do piščevih dana

Mnogi detalji stila Opšte istorije gusara, govore o tome da je autor preuzeo obrazac dela A. Eskvemelina , Gusari Amerike (prvo izdanje 1678, na holandskom, englesko izdanje 1684). Engleski prevod je uglavnom veran španskom izdanju, u koje je slobodno dodavan novi materijal, bez provere, pri čemu je prevod veoma loš. Razume se, sve upečatljive slike zverstava engleskih gusara u španskom prevodu imaju da zahvale lakoj ruci prevodioca Eskvemelina. Kad je ustanovljeno da u arhivi Ministarstva mora Velike Britanije ne postoji nikakav kapetan Čarls Džonson, mnogi istraživači razborito su pretpostavili da je autor i u ovoj pojedinosti pošao stopama svog prethodnika – A. Eskvemelina i da je, budući da je i sam bio gusar, objavio knjigu pod lažnim imenom. Takva pretpostavka sasvim lepo objašnjava izuzetnu obaveštenost kapetana Džonsona o životima razbojnika na moru, ali je s druge strane ostavila otvorenim pitanje ne samo o njegovoj čestitosti, nego i o načinu na koji je nekadašnji gusar mogao da ima pristup državnim dokumentima. Zagonetka kapetana Čarlsa Džonsona ostala je nerešena do 1932. godine, kad je američki istoričar književnosti Džon Mur objavio članak „O Istoriji gusara“. On je izneo pretpostavku da se iza pseudonima „kapetan Džonson“ krije engleski pisac Danijel Defo – sveopšte poznati autor Robinzona Krusa.