Ovako srećan narod

Srpski čitaoci ponekad ne znaju da li da se raduju što imaju tako velikog satiričara kao što je Radoje Domanović ili da se rastuže nad činjenicom da je on aktuelan i posle više od jednog veka. Ne znaju da li je smeh bolniji dok Domanović savršeno opisuje palanačko mrtvilo, tu „nepomičnu površinu ustajale pozelenele bare“ ili dok prikazuje junake koji čine sve da do nje dođe, jer „mi Srbi imamo dispozicije vrlo jake da jednog dana postanemo ovako srećan narod“ kao taj koji živi u bari. Takođe, ne znaju ni kojim je svojim delom najbolje osvetlio naše mane, zgasnuvši nažalost prebrzo kao nekakva intelektualna kometa.

Zato mu se uvek i vraćaju.