Pad

Pad je filozofski roman koji Sartr opisao kao „možda najlepši i najmanje razumljiv“ u Kamijevom opusu. Žan-Batist je duša u nemiru. Iz ovog nekada uspešnog advokata i naizgled uzornog građanina tokom nekoliko pijanih noći u amsterdamskom baru provaljuje ubedljiv, poražavajuć katalog krivice, licemerja i otuđenja. Pad je sjajan prikaz čoveka koji je pogledao u šupljinu svog postojanja. Ali mimo toga što prikazuje razočaranje jednog čoveka, Kamijev roman otkriva univerzalno ljudsko stanje i njegove apsurde – u prvom redu apsurd nevinosti koja, jednom izgubljena, nikada ne može biti vraćena.

Alber Kami je rođen u Alžiru 1913. godine, u porodici siromašnih zemljoradnika. Završio je studije filozofije na alžirskom Univerzitetu, sve vreme paralelno radeći, kako bi preživeo. U mladosti počinje da se interesuje za književnost i pozorište, pa će jedno vreme predvoditi sopstvenu pozorišnu trupu. Bio je član Alžirske komunističke partije, a 1940. osniva i uređuje časopis „Borba“ u Parizu, koji se uključuje u podršku francuskom otporu nacizmu. Kao esejista, publicista i književnik, proslavio se svojim romanima “Stranac” (1942), “Kuga” (1947), “Pobunjeni čovek” (1951) i “Pad” (1956), kao i esejom “Mit o Sizifu”. Godine 1957. dobio je Nobelovu nagradu za književnost. Poginuo je 1960. u saobraćajnoj nesreći, nadomak francuskog gradića Sans, kada je život izgubio i njegov veliki prijatelj i poznati francuski izdavač Mišel Galimar.