Paganija : Srbija i Vizantija na Balkanu

Trudeći se da očuva granice države na obodu Balkanskog poluostrva, jer je smatrala da treba i da budu tu, na rimskom „limesu”, koji je išao obalama Save i Dunava, naslednica Rimskog carstva, Vizantija, morala je povremeno da brani od varvara čak i neposrednu okolinu Carigrada. Među nezvanim došljacima, već u VI veku će biti najopasniji Sloveni, i to oni koji će kasnije biti poznati kao „Južni”.

Ivan Đurić (30. oktobar 1947 — 23. novembar 1997) bio je profesor Beogradskog univerziteta i srpski istoričar.
Nakon što je završio studije primljen je za asistenta na katedri za istoriju u junu 1971 , gde je šef katedre bio Georgije Ostrogorski. Magistarski rad, na temu „Porodica Foka“ završio je 1974. Iste godine je postao i saradnik instituta za Vizantološke studije SANU. Usavršavao se u Centru za Vizantološke studije i u Američkoj školi u Atini (1977–1978). U svojoj trideset petoj godini (1982) odbranio je doktorsku disertaciju „Vreme Jovana VIII Paleologa“. Docent na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu postao je 1982. i gostujući profesor na Univerzitetu u Nici (1983) i u Parizu (1986), vanredni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (1989) i predsednik Saveta Filozofskog fakulteta (1990).

U godini kada je postao vanredni profesor, počeo je da uređuje časopis Demokratija danas. Učestvovao je 1980. godine u pripremi „Okfordskog rečnika Vizantije“. Godine 1991. se preselio u Pariz, gde je predavao vizantologiju na univerzitetima Pariz VIII i Pariz XII te na Institutu za evropske studije. U Parizu je ostao da živi i radi sve do svoje smrti, 1997. godine.