Pakujem svoju biblioteku

U junu 2015. godine Alberto Mangel se sprema da napusti svoj seoski dom u Francuskoj u kojem je imao ličnu biblioteku od trideset i pet hiljada naslova. Dok pakuje i odabira koje će knjige zadržati, pohraniti ili odbaciti, Mangel se prepušta sanjarijama o prirodi odnosa između čitalaca i knjiga, kolekcionara i knjiga, reda i nereda, sećanja i čitanja. U ovom upečatljivom i intimnom osvrtu na vlastiti čitalački život, čiji naslov upućuje na čuveni esej Valtera Benjamina iz 1931. “Raspakujem svoju biblioteku”, Mangel baca svetlo na izrazito ličnu prirodu umetnosti čitanja i svedoči o ključnoj ulozi javnih biblioteka. S velikom pronicljivošću i strašću, autor podvlači centralno mesto i jedinstven značaj knjiga u jednom demokratskom, civilizovanom i angažovanom društvu.

Alberto Mangel je rođen u Buenos Ajresu 1948. godine. Detinjstvo je proveo u Izraelu, gde mu je otac službovao kao argentinski ambasador, a potom je pohađao školu u Argentini. U Evropu odlazi 1968. i nekoliko narednih godina, sa izuzetkom jedne godine provedene ponovo u Buenos Ajresu kada je radio kao novinar za list Nasion, živeo je u Španiji, Francuskoj, Engleskoj i Italiji, zarađujući povremeno kao čitač tekstova za različite izdavačke kuće. Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka prihvatio je ponudu da radi kao pomoćnik urednika za “Les Editions du Pacifique”, izdavačku kuću na Tahitiju. Po objavljivanju Rečnika izmišljenih mesta (The Dictionary of Imaginary Places, 1982) napisanog u saradnji sa Đanijem Gvadalupijem, preselio se u Kanadu. Priredio je više od deset antologija kratkih priča sa najrazličitijim temama, od fantastičnih do erotskih, i napisao nekoliko knjiga kako lepe književnosti tako i stručnih: među ostalim knjigu Istorija čitanja (A History of Reading), za koju je dobio francusku nagradu “Medisis” (Prix Médicis), prevedenu na trideset dva jezika i u Tajmsovom književnom dodatku (Times Literary Supplement) svrstanu među knjige godine, potom knjigu eseja U šumi iza ogledala: Eseji o rečima i svetu (Into the Looking-Glass Wood: Essays on Words and the World), Čitalačke slike (Reading Pictures), Sa Borhesom (With Borges, Geopoetika 2005), Biblioteku noću (The Library at Night, Geopoetika 2008), Grad reči (The City of Words) i romane Vesti iz inostranstva (News from A Foreign Country Came), Stivenson pod palmama (Stevenson Under The Palm Trees, Geopoetika, 2006), Svi su ljudi lažljivci (Todos los hombres son mentirosos, Geopoetika 2013).

Redovno piše za novine i časopise širom sveta. Predan je svetu književnosti u praktično svim njegovim fasetama – esejista, romanopisac, književni kritičar, antologičar, prevodilac i izdavač – što mu je donelo zavidan međunarodni ugled. Dobitnik je više značajnih nagrada i mnogobrojnih priznanja, među kojima su, pored već navedenih i Nagrada “Mark Kiterik”(Engleska) za roman Vesti iz inostranstva, Nagrada “Grincane Kavur” (Italija), nagrada Fondacije Herman Sančes Ruiperes (Španija), Nagrada “Rože Kaloa” (Francuska) za sveukupno delo, te Gugenhajmova stipendija. U Francuskoj mu je dodeljena titula Viteza umetnosti i književnosti (Ordre des Arts et des Lettres).

Od 2015. do 2018. bio je direktor Narodne biblioteke Argentine.

Za sebe voli da kaže da je pre svega čitalac i zaljubljenik u knjige.