Pan Volodijovski

Pan Volodijovski je završna knjiga Sjenkjevičevog književnog remek-dela. To je epska priča o ljubavi i avanturi smeštena u divljinu poljskih istočnih pograničnih krajeva u 17. veku, a ujedno je i najrealniji Sjenkevičev roman. Nezaboravnim junacima trilogije, Panu Zaglobi i Panu Volodijovskom, ovde se pridružuje nezaboravna Basja, čije sopstvene pustolovine odzvanjaju snagom, hrabrošću i odlučnošću na krvavoj pozadini prepada, graničnih bitaka i invazije strašnih vojski Osmanskog carstva 1672.

Pan Volodijovski zaključuje priče o fantastičnim heroinama i junacima koji žive, vole i umiru na ovim stranicama najtrajnijeg epa u Poljskoj.

Henrik Sjenkjevič (1846–1916) bio je poljski književnik, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1905. godine.

Nakon studija književnosti Sjenkjevič je mnogo putovao – bio je u Americi, Africi, proputovao je Evropu – i sa tih putovanja slao je poljskim novinama putopise pod pseudonimom Litvos.

Nakon povratka u Poljsku posvetio se proučavanju istorije, te je tako nastala velika trilogija o Poljskoj sedamnaestog veka: Ognjem i mačem, Potop i Pan Volodijovski, a u jednoj od zemalja koje je posetio, u Italiji, našao je i inspiraciju za svoj roman Quo vadis?, koji mu je doneo svetsku slavu i najprevođenije je delo s poljskog jezika.

Bio je majstor istorijskog romana i jedan od omiljenih poljskih pisaca.