Pas koji je pojo sunce

topi se sneg

u mom gradu

a ja zamišljam

kako mi zvoniš na vrata

hodaš kao kralj

a ja zamišljam

kako se ljubimo u liftu

topi se sneg

mokre mi noge srećo

šuplje mi cipele

a ja zamišljam kako

hodaš kao kralj

tu u mojoj ulici

koja je tom prilikom čista

i niko nije parkirao

da ne može da se prođe

i niko me nije opsovao

što hodam posred ulice

i niko mi nije prodao

nešto pokvareno

i niko mi nije rekao

da nisi ti za mene

vidim

hodaš kao kralj

vidim

moja ruka na tvome

sija sunce

topi se sneg

u mojoj ulici

sreća.

Milena Marković rođena je 9.aprila 1974. u Zemunu. Diplomirala je dramaturgiju na FDU u Beogardu, 1998.

Bibliografija:

Pas koji je pojo sunce (2001)

Istina ima teranje (2003)

Tri drame (2006)

Crna kašika (2007)

Ptičje oko na tarabi (2009)

Pre nego što sve počne da se vrti (2011)

Pesme(2012)

Drame (2012)

Pesme za žive i mrtve (2014)

Zmajeubice

Pesme za žive i mrtve, sabrane pesme (2017)

Izvedene drame:

Paviljoni- kuda idem, odakle dolazim i šta ima za večeru (2001)

Šine (2002)

Nahod Simeon (2006)

Brod za lutke (2006)

Šuma blista (2008)

Zmajeubice (2014)

Deca radosti (2016)

Dobitnik je specijalne nagrade u Beču za najbolje drame sa ex-Yu prostora , tri nagrade Sterijinog pozorja za najbolji dramski tekst, kao i nagrade za dramsko stvaralaštvo „Borislav Mihajlović Mihiz“ i „Todor Manojlović“ Za knjigu Tri drame dobila je nagradu „Miloš Crnjanski“, a za knjigu Ptičje oko na tarabi nagrade „Biljana Jovanović“ i „Đura Jakšić“.