Pazolini po Pazoliniju : razgovor Đuzepea Kardila i Pjer Paola Pazolinija u Njujorku

U jednom od poslednjih intervjua, iz 1969. godine, Đuzepe Kardilo razgovara sa Pjerom Paolom Pazolinijem, režiserom kultnih filmova kao što su Salo ili 120 dana Sodome i Dekameron, piscem, pesnikom i jednim od najznačajnijih intelektualaca Italije 20. veka. Dok raspravljaju o njegovom odnosu prema marksizmu, značaju upotrebe govornog jezika, doživljaju Amerike i Njujorka, o pristupu snimanju filmu i osećaju za „prisustvo svetog“, oni nas vode kroz žižne tačke njegovog stvaralaštva i rasvetljavaju nam Pazolinijeve unutrašnje sukobe i stavove, kao i njegovu konačnu privrženost poeziji kao „najnepokornijem izrazu umetnosti“.

Pjer Paolo Pazolini je jedan od najznačajnijih i najkontroverznijih umetnika i intelektualaca 20. veka. Kao pisac, pesnik, režiser, scenarista, slikar, prevodilac, komunista i veliki borac za prava lumpenproletarijata i potlačenih slojeva društva, u svom radu bavio se italijanskim društvom u periodu od Drugog svetskog rata do ’70-ih godina. Zbog svojih radikalnih stavova često je bio u sukobu s vlastima, katoličkom crkvom i buržoazijom, a bio je i veliki kritičar konzumerizma. Prema njegovim rečima, društvo potrošača („neokapitalizam”) i novi fašizam proširili su otuđivanje / homogenizaciju i centralizaciju koje raniji klerofašizam nije uspeo da postigne, dovodeći tako do antropološke promene. Ta promena se odnosi na gubitak humanizma i proširenje produktivnosti kao centralne za ljudsko stanje, koje je prezirao. Brutalno je ubijen 1975. godine.

Luiđi Fontanela je italijanski pesnik i pisac, kritičar, prevodilac.

Đuzepe Kardilo je bio predsednik Italijanskog kulturnog centra u Njujorku od 1964. do 1976.