Penelopa čeka

Imanuel Mifsud jedan je od najuticajnijih malteških pisaca, a njegova zbirka pesama „Penelopa čeka“ potvrđuje i njegov međunarodni položaj kao pesnika distinkcije.

Lirična, melanholična, strastvena, njegova poezija je visoko impresionistička, puna nestalnih trenutaka koji odražavaju nepromenljivost sveta prirode s njegovim godišnjim dobima i „igrom talasa”, uzbuđenjem i bolom življenja, neumoljivošću starosti, neprekidnom tamom onoga što leži ispred. Mifsudov jezik je direktan i neukrašen, a ipak su slike koje on stvara uznemirujuće i diraju duboko.

Pesnik i prevodilac Moris Riordan opisuje pesnika kao „trubadura najnovijih dana, čije sumorne, svojevoljne, prekomerne pesme zaslužuju široku publiku”, a ova zbirka pesama svojom „zvučnom muzikom i vibrantnom teksturom” svakako će ostaviti traga na nju.

VETAR U SEPTEMBRU

Vetar voli da se igra; ruga se

jadnim dušama što blude mu telom.

**

Ne veruj severoistočnom vetru

zacelo igra svoju zlobnu igru

uverava nas da beremo cveće

što, gledajući izbliza, vidimo

da je mrtvo, da je lišeno boje.

**

Vidim, malo po malo blediš, čiliš.

Moje su oči boje mirnog mora

što mi te je donelo bez mog znanja.