Pesme 1

“Jednom sam snimio kako čltam moje pesme lavu

u zoološkom vrtu. Stvarno je zaurlao, kao da ga boli.

Svi pesnici puštaju taj snimak i smeju se kad se napiju…”

usmrćeni u sporednim ulicama sveta

promrzli pod zastavama

taoci svojih žena

odgajani u mraku za mrak

rigamo u zapušene šolje

u bednim sobama

punim bubašvaba i miševa

nije čudo što retko pevamo

danju ili u podne ili noću

besmisleni ratovi

besmislene godine

besmislene Ijubavi

i pitaju nas:

zašto pijete toliko?

eto, izgleda da su dani

stvoreni da

budu straćeni

godine i Ijubavi stvorene su da

budu straćene

ne možemo da plačemo,

i to pomaže smejanju –

to je kao izbacivanje

snova, ideala,

otrova.

ne tražite od nas da pevamo,

smejanje je naša pesma

jer sve je samo užasna šala.

Isus bolje da se smejao na krstu,

to bi okamenilo njegove ubice.

sada ima više ubica nego ikad

i ja pišem pesme za njih.

“put” (1968)