Peto godišnje doba

„Roman Peto godišnje doba čine prizori iz života Nenada Rackovića, koji ispisuje jedinstven bedeker o našem vremenu i prostoru. Čini to beskompromisno, ne štedeći sebe ni fizički ni psihički, brišući granicu između života i umetnosti – njegov vlastiti život postaje umetničko delo.“ Dragan Velikić

„Pokušavajući da pronađe lek za svoj neizlečivi brak, Racković se transformisao u parodiju Srebrnog letača, koji napojen spidom juri na dasci, bežeći pred vremenom koje mu iz budućnosti preti neminovnim istekom. Maestralnim opisima antisveta u kojem je zarobljen, darovao je srpskoj književnosti ono što joj je najpotrebnije: opis našeg vremena, borbi, naših života i smrti. Uspeo je u foto-finišu da iz Beograda iscedi poslednje kapi lepog, blede i retke tragove blistave sadašnjosti kakvu je ovaj grad imao pre raspada Jugoslavije. Zahvaljujući vanrednoj duhovnosti, duhovitosti, darovitosti i upornosti Nenada Rackovića, koji je ne samo jedan od simbola grada već i siloviti ambasador njegovog podzemlja, bogatiji smo za jedno remek-delo.“ Marko Vidojković

„Peto godišnje doba je roman u kojem vidimo i čujemo Nenada kako jun drži za rep u februaru, nag, sa kezom, na točkovima jureći nekud. Drznuo se da u februaru ima svoje letnje ferije i to mu zameramo, jer u našim srcima čuči policajac koji bi ga stavio među četiri zida, na četiri decenije, dalje od naših očiju. Racković ostavlja svedočanstvo o svom životu, koje je istovremeno i svedočanstvo naših kukavičluka, društvenih poraza i nedostatka iskrenosti. On vozi dok piše i piše dok vozi. Njegov stil je brzina, a strah koji osećamo dok čitamo najbrži je način da se preživi – Peto godišnje doba.“ Vladimir Tabašević