Pisma 1970-1994. 2

„Kako godine teku, pomeramo se u neka sve čudnija vremena i mislim da u njima neće opstati čak ni literatura i filozofija iz prošlosti. Srljamo napred, a u stvari unazad, i ono što je nekad bilo večno u svojoj mudrosti jednostavno više ne vredi. Ako mogu da napravim grubo poređenje, to je kao da se probudiš ujutru i pogledaš ženu pored sebe u krevetu i to nije više tvoja žena. Ustaješ, šetaš naokolo i to nije više tvoja kuća. Izlaziš napolje da vidiš svoja kola, ali to nisu više tvoja kola, to je neka vrsta životinje sa tri roga i jednim plavim okom, dok je drugo oko neke boje koju nikada nisi video.“