Pod okriljem Svetog Nikole i Svetog Vlaha

Pomorsko pravo u Kotoru i Dubrovniku po odredbama njihovih statuta

Istorija pomorstva u Kotoru, Dubrovniku, Budvi i Paštrovićima

Dejan Medaković je jednom prilikom priznao kako oseća izvesnu krivicu, kao ogrešenje, što nije u dovoljnoj meri sagledao sav onaj značaj koji je Kotor imao u razvoju srpske kulture. On kaže: – Dok je Dubrovnik bio patricijska republika sa velikim stepenom potpune samostalnosti, Nemanjićki Kotor je već 1420, dobrovoljno ušao u sastav Mletačke republike, a njegovo lokalno plemstvo zavisilo je od političke sudbine ove velike pomorske države. Postoje dovoljna svedočanstva da se u ovom gradu, na stešnjenim prostorom u zagrljaju kamenih masiva uspostavljao duhovni kontinuitet, a istovremeno i značajno stvaralačko posredovanje Istoka i Zapada. U vreme nemanjićke vlasti Kotor je neometano stvarao svoju romansku i gotsku, kasnije renesansno-baroknu kulturu, a svi ti njeni dometi oplemenjivali su srpsku srednjovekovnu državu, a kasnije i države oblasnih gospodara. Veoma postojano, pred Kotoranima se otvorio ceo svet, a njihovi brodovi i domaće posade steći će u XVII, XVIII i XIX veku glas najveštijih pomoraca. U tim vekovima Kotor i cela Boka Kotorska pretvoriće se u neobičnu riznicu, koja će biti ispunjena najrazličitijim dragocenostima. Sve te pomorske veze stvoriće na ovom prostoru i poseban tip svetskog čoveka, čiji duhovni vidici nisu bili ni skučeni, ni zamračeni verskim suprotnostima i fanatizmom. (Iz monografije Pod okriljem Svetog Nikole i Svetog Vlaha Mirjane M. Blagojević)