Politička naratologija

Jedna Herodotova priča iz V veka p. n. e. određuje demokratiju kao „prvenstvo mnoštva“, ne samo ljudskog, već i vrednosnog: demokratija je skup jednakosti pred zakonima, smenljivosti kroz izbore, odgovornosti, javnosti i slobode. Na tim načelima građena je stara grčka, atinska demokratija. Rim je u politiku uveo državu kao republiku, renesansa autonomije i građanstvo, da bi moderno doba demokratiju oslonilo na mehanizme predstavljanja, sa strankama, podelom vlasti i političkom ekonomijom, kad se u Engleskoj polako rađao parlament, u SAD prve stranke, u Francuskoj revolucionarni teror, sve do iskušenja komunizma i nacizma u XX veku. Šta je još ostalo od demokratije u našoj savremenosti, u doba tehnoloških i medijskih globalnih promena, globalizacije i novih fragmentacija sveta? Zašto je današnja demokratija u „krizi“, podjednako „u dolasku“ kao i „u odlasku“? Na koje ambivalencije danas računa i čime još može da se brani kao poredak slobode gde neka zajednica ljudi odlučuje o vlastitoj sudbini a pojedinac o sopstvenom životu?