Politike neprijateljstva

Ovaj esej bavi se odnosom, koji je u stalnom širenju i rekonfigurisanju na planetarnom nivou – odnosom prema neprijateljstvu. Naslanjajući se na Fanonovu misao o psihijatrijskom i politici – na tragu buđenja dekolonizatorskih ratova 20. veka – smatra da je rat, pod maskom osvajanja i okupacije, terora i protivpobune, postao sakrament našeg doba. Pasivni pokreti postepeno guraju liberalne demokratije ka podržavanju navika izuzetaka, ka ostvarivanju bezuslovnih akcija, i ka sprovođenju diktature protiv sebe samih i protiv neprijatelja. Mbembe razmatra nove odnose koji vladaju između zakona i nasilja, norme i izuzetka, ratnog stanja, stanja bezbednosti i stanja slobode. U kontekstu „smanjivanja“ sveta i drugačijeg naseljavanja, u svetlu novih migracija, ovaj esej ne otvara samo put ka novoj kritici atavističkih nacionalizama, već postavlja temelje za politiku humanosti, izvan okvira humanizma.