Pometnje pitomca Terlesa i izabrane priče

U ovom izboru Milorada Sofronijevića pojavljuje se, pored prvenca, kratkog romana Pometnje pitomca Terlesa (1906), skoro celokupan pripovedački opus velikog pisca modernizma ‒ Roberta Muzila.

Muzil je svakako jedan od ključnih književnika XX veka, iako njegovo stvaralaštvo nastaje ili uprkos „odvratnosti prema pripovedanju” ili kao pokušaj emancipacije pripovedanja od narativnog manira dadilja, koji je, po samom autoru, stil većine pripovedača sve do početka XX veka.

Muzil u svojim pričama ne želi da oslikava svet, već mu je namera da izbrazda dušu, kako je jednom i sam rekao. Suštinu umetnosti vidi u područjima „između razuma i osećanja, gde se odigravaju ona prava proširenja duše, gde se prepliću intelektualno i emocionalno”.

U svojim pričama, Muzil raskida sa kauzalno-hronološkim tokom radnje, a sve povezuje značenjima, odbacujući pritom svako pojednostavljeno prikazivanje stvarnosti. Pažnja čitaoca se tako pomera s radnje na jezik i na samu strukturu značenja. Izbor tema za svoje priče Muzil nalazi u onom međuprostoru za koji „u jeziku svakidašnjice i čvrstog, uspravnog hoda još nije postojala reč”, kako stoji u Savršenstvu ljubavi.

Robert Muzil (1880‒1942), austrijski esejista, dramatičar, pripovedač i romanopisac. Obrazovanje je sticao u vojnim internatima i na studijama mašinstva, da bi kasnije studirao psihologiju i filozofiju. Prvi roman Pometnje pitomca Terlesa objavio je 1906. Iako je prvu u nizu literarnih nagrada ‒ Klajstovu nagradu za književnost ‒ dobio 1923. za dramu Sanjari (1921), svojim dramskim delima nije uspeo da osvoji pozornicenjegova dramska dela. Književnu elitu zainteresovao je tek svojim životnim delom, romanom Čovek bez svojstava, koji je, s prekidima, od dvadesetih godina XX veka pisao sve do smrti. Pored velikog broja priča, u Muzilovom opusu ističu se farsa Vincenc ili prijateljica značajnih muškaraca (1923), kao i zbirka eseja, misli i priča: Zaostavština za života (Nachlass zu Lebenszeiten), objavljena 1936. Poslednje godine života provodi u izbeglištvu u Švajcarskoj, gde je i umro od moždanog udara.