Ponedeljak može da počne

Nadežda je jednog dana pozvonila na naša vrata, predstavila se i odmah u predsoblju nam poklonila moto „Ako vam je dobro, onda ništa“. Onda nas je kao svoje goste uvela u našu redakciju i objavila da je Peščaniku neophodna kreativna direktorka i da je to ona. Tako je počelo to sa nama i Nadeždom: celo i odjednom. Bar se mi tako sećamo.

Dok sam sređivala njene tekstove za ovu knjigu, primetila sam dve stvari: da se mnogo smejem i da je to hronika Vučićeve vladavine. Svi njegovi marifetluci tu su raskrinkani, ali tako da mi je posle čitanja o tome lakše, a ne teže. Nadežda je kao Corax koji piše dok se seća Duška Radovića. Evo nekoliko njenih rečenica:

Ako svaki narod ima političare kakve je zaslužio, da li se to odnosi i na himnu?

Budući da smo mlada izborna demokratija, možda bi bolje bilo da narodne poslanike ne biramo zaokruživanjem nego – precrtavanjem.

I tu stajemo sa uvodom. Pred vama je humana i pitka knjiga. Uživajte!