Ponovo u Vrlom novom svetu

Godine 1931, kada sam pisao “Vrli novi svet”, bio sam ubeđen da do njega imamo još dosta vremena. Totalno organizovano društvo, naučno zasnovan kastinski sistem, ukidanje slobodne volje metodičnim uslovljavanjem, ropska poslušnost koja postaje prihvatljiva uzimanjem propisanih doza hemijski indukovane sreće, doktrine utuvljene u glavu noćnim kursevima učenja u snu – sve te stvari u njemu su bile sasvim prihvatljive, ali ne u moje vreme, i ne čak ni u vreme mojih unuka. Zaboravio sam tačan datum događaja zapisanih u Vrlom novom svetu; to se dešavalo negde u šestom ili sedmom veku F. E. (Fordove ere). U drugoj četvrtini dvadesetog veka N. E, zaista smo živeli u groznom univerzumu; ali, noćne more tih godina depresije bile su potpuno različite od budućih košmara opisanih u Vrlom novom svetu. Naš je bio košmar nedostatka reda; u sedmom veku F. E, njihov je bio košmar preteranog reda. Mislio sam da će se proces prelaska iz jednog ekstrema u drugi protegnuti u dužem vremenskom periodu, tokom kojeg bi srećnije treće čovečanstvo izvuklo najbolje od oba sveta: haotičnog sveta liberalizma, i preterano uređenog Vrlog novog sveta, u kojem savršena efikasnost ne ostavlja prostora slobodi ili ličnoj inicijativi.

Oldus Haksli