Porodični roman neurotičara i drugi spisi

Snovi, fantazije, sećanja, ljubavi, mržnje,istine i obmane, scenariji želje,analitičke konstrukcije, sve nas tonepobitno vuče da na psihoanalitičkopisanje gledamo kao na svojevrsnoknjiževno stvaranje. S druge strane,koliko je samo stvari psihoanaliza crplaiz književnosti i, u svakom slučaju,prizorima i zapletima iz književnihdela ilustrovala svojepretpostavke, uvidei zaključke. Mnogi slučajevi s kojima nas je psihoanalizaupoznala mogu biti čitani kao romani ipriče… Književna psi- hoanaliza nam otvara prilikuda i samu psiho- analitičku teoriju i praksusagledamo kao oso- beni porodični roman detinjstva.To bi bio frojdi- stički roman. Ne ponavlja li istorija frojdističke psi- hoanalize neprestano ličniroman svoga tvorca? Prema tom romanu, Frojd je izmislio novu naukuzvanu psihoanaliza i tako se uspostavio kao “junak kulture”, boreći se zaistine potisnute tokom istorije čovečanstva. Kao takav će se Frojd videti tikuz Galileja i Darvina. To je samo grub nacrt, ali je mogućno detaljnije pokazati,kao što je to manje ili više učinjeno u literaturi, u kojoj meri je Frojdovlični roman artikulisao mnoge od njegovih postavki i obojio niz njegovihuvida i zaključaka. Sa ovih premisa je priređivač ovog izdanja načinio izboriz Frojdovih tekstova koji se bave fantaziranjem, okultnim, snevanjem,umetničkim stvaranjem, jezikom, detinjstvom, telepatijom, humorom,sećanjem i seksualnošću… Izabrani ogledi utemeljitelja psihoanalize nezaobilaznisu za razumevanje našeg nesvesnog psihičkog života – u jezikui komunikaciji, tvorevinama kulture i individualnim mitologijama – čije sveenigme još nisu odgonetnute.