Portret jednog džentlmena

Portret jednog džentlmena zbirka je delâ Oskara Vajlda koja dosad nisu prevedena na srpski jezik. Knjiga obuhvata novelu Portret gospodina V. H., u kojoj Vajld predstavlja Vilija Hjuza, mladića koji se i dalje smatra jednim od najšokantnijih, ali istovremeno i najfascinantnijih mogućih odgovora na pitanje koje već skoro četiri veka muči šekspirologe, ko je zapravo bio misteriozni gospodin V. H. kome je Šekspir posvetio svoje Sonete?

Prema Peteru Akroidu, Vili Hjuz je „nastao u dimu cigareta i mirisima vina i brendija”, zahvaljujući upravo Vajldu i istoričaru umetnosti Robertu Rosu.

Tu je i drama Vera, ili Nihilisti, što je Vajldovo prvo dramsko delo, u kojem, kroz životni put Vere Saburov (kasnije Katinski) – od osvete do žrtvovanja – preispituje moralne norme u kontekstu političkog previranja.

Sledi putopis Utisci o Americi, gde kroz oštar i duhovit ton prikazuje sliku Amerike koja se potpuno kosi sa idealizovanom vizijom koja je bila dominantna u to vreme.

U zbirci pred vama se nalaze i Pesme u prozi, što je kolektivni naziv za šest proznih pesama koje je Vajld objavio u časopisu Fortnajtli rivju (1894). Nastale iz njegovih brojnih usmenih priča, ove prozne pesme jedine su koje je objavio za života.

Prvi pogovor knjige čini tekst Džejmsa Džojsa u kojem se, kroz društveni i književni aspekt, pruža pregled Vajldovog života, a drugi je prevodilački osvrt Dejana Acovića na rad i delo Oskara Vajlda.

Oskar Vajld  (1854–1900), rođen u Dablinu. Obrazovan na koledžima Triniti i Magdalen, Vajld se istakao ne samo kao znalac klasične kulture nego i kao pozer, maštovit, ali i nagrađivan pesnik. Godine 1878. dobio je Nagradu za englesku književnost. Bio je pod dubokim uticajem Raskina i Pejtera i njihovih misli o središnjoj važnosti umetnosti u životu, a posebno naglašavanja estetskog intenziteta kojim život treba živeti.

Sve do 1880, Vajldov opus nije bio posebno obiman. Povremeno je držao predavanja, uređivao je časopis Ženski svet, napisao nekoliko eseja, te objavio Srećnog princa i druge priče, zbirku domišljatih i maštovitih bajki koja je označila početak najproduktivnijeg razdoblja njegovog stvaralaštva.

Godine 1891, između ostalih dela iz estetike i književne kritike, objavio je Sliku Dorijana Greja, svoj jedini roman.

Naredne godine, u pozorištu „Sveti Džejms” izvedena je Lepeza lejdi Vindermir i njome je započela nova epoha u engleskoj komediji.

Usledili su Žena bez značaja, Idealan muž i Važno je zvati se Ernest. Pod optužbom za sodomiju, bio je uhapšen i upućen na izdržavanje dvogodišnje kazne s prinudnim radom u tamnici u Redingu.

Tu je napisao De profundis. Slomljen, provodi svoje poslednje godine izvan Engleske, izdržavajući se pozajmicama prijatelja.