Poslednje iskušenje

U Judeji okupiranoj od strane Rimljana zatičemo čoveka kako, nezadovoljan sobom i raspet između svojih želja i Božjeg plana, pravi krstove na kojima će biti razapeti jevrejski pobunjenici, jednog uplašenog i ljutitog čoveka, gotovo klonulog pod teretom tegobne svakodnevice. Međutim, ima li ičeg neobičnog u književnom portretisanju nekog ko toliko liči na nas? Naravno da ne, osim ukoliko to nije Isus Hrist. Prateći jevanđelja red po red, Kazancakis u ovom romanu priča najpoznatiju priču zapadne civilizacije, ali iz ugla koji teško ostavlja ravnodušnim ne samo hrišćane već i čitaoce svih religija i uverenja, dok borba duha i tela poprima epske razmere.
Poslednje iskušenje smatra se jednim od Kazancakisovih najznačajnijih romana. Knjigu je tadašnja kritika i dobar deo čitalačke publike označio kao blasfemičnu, te je uvrštena u „Spisak zabranjenih knjiga” Katoličke crkve i ostala je tu sve do njegovog ukidanja 1966, a danas spada među kanonska dela XX veka. Po njemu je 1988. snimljen podjednako kontroverzan film u režiji Martina Skorsezea Poslednje Hristovo iskušenje.

Nikos Kazancakis, jedan od najznačajnijih grčkih pisaca i filozofa XX veka, rođen je 1883. na Kritu.
Diplomirao je u Atini na Pravnom fakultetu, da bi potom nastavio studije u Parizu. U balkanskim ratovima borio se kao dobrovoljac grčke vojske. Posle toga počeo je da putuje po Evropi i Aziji, iz čega su nastali njegovi putopisi: Španija, Egipat–Sinaj, Kina–Japan, Šta sam video u Rusiji, Engleska itd. Poseban uticaj na njega imaju učenja Ničea i Bergsona, filozofije hrišćanstva, marksizma i budizma, a njegovo celokupno delo predstavlja upravo pokušaj sintetisanja tih naizgled nespojivih pogleda na svet. Godine 1927. objavljuje Askitiki (Bogospasitelji), svoje najznačajnije filozofsko delo. Posle trinaest godina rada na rukopisu, 1938. objavljuje modernu verziju Odiseje, koja se sastoji od 33.333 stiha. Ipak, slavu stiče sa dva svoja romana, Život i doživljaji Aleksisa Zorbasa i Poslednje iskušenje, koje je izazvalo veliku sablazan i Pravoslavne i Katoličke crkve, zatim piše Hristos ponovo razapet, kao i autobiografsko delo Izveštaj El Greku. Umro je 1957. u Nemačkoj, a sahranjen je u venecijanskoj tvrđavi nadomak svog rodnog grada, Irakliona.