Poslednje putovanje kralja Aleksandra I Karađorđevića

O ovome se pisalo mnogo, te nije potrebno da se još i ovde o tome raspravlja. Ovde je samo zapisano sećanje jednog učesnika ovog putovanja koje se tragično završilo jednim zločinom. Pored toga iznet je i izveštaj koji je komandant broda nakon završenog puta poslao svom pretpostavljenom. Ništa više.

Ubijen je otac troje dece. Ništa se u svetu nije promenilo, samo su deca ostala bez oca. Ubistvo je bilo besmisleno. Kralj je bio tako i tako pri kraju svog života. U to vreme se nije govorilo o zdravstvenom stanju ljudi koji su bili na vodećim položajima u državi, a najmanje o zdravstvenom stanju samog kralja. Mešutim, tokom vremena je počela da se šiti priča, sve više i više verodostojna, da je kralj imao rak u stomaku, što je u ono vreme, a dobrim delom i danas, bila smrtonosna boljka. Po svemu sudeći, njemu su dani bili odbrojani. Oporuku koju je pred putovanje sastavio nije sastavio zato što je očekivao da će ga presresti nekoliko propalica, nego verovatno zato što je zano koja ga boljka muči.

Prošlo je više od 80 godina od tog tragičnog događaja a sada je prilika, pre svega zahvaljujući mom ocu Vladimiru Šaškijeviću, da se javnost upozna i sa dokumentarnom građom u vezi sa ovim, poslednjim putovanjem kralja Aleksandra I Karađorđevića.

Autor