Postestetika : Moć i savremena umetnost

Drugo, dopunjeno izdanje.

Kant, Hegel, Niče, Hajdeger, Derida, Liotar – i Dišan: šta nam mogu reći o savremenoj umetnosti,
konceptuali, iz ugla moći stvaranja u doba našeg istorijskog nihilizma? I šta bi bila jedna – postestetika?

Govorićemo o savremenoj umetnosti. Odnosno o umetnosti koja nam je savremena.
Savremena umetnost i umetnost koja nam je savremena ne moraju značiti isto. Naša savremenost je uglavnom u znaku tzv. konceptualne umetnosti, one umetnosti koja zamisao, ideju, koncept stavlja sasvim iznad izvedbe, veštine, tehnike. Ako želimo da budemo „dobri savremenici”, odnosno da razumemo doba u kojem živimo, moramo se baviti takvom umetnošću, shvatiti šta je i odak- le dolazi, o čemu nam govori i zašto kaže to što kaže. (Ako i kad kaže.)
Umetnost koja nam je savremena može biti i ona ranija, sve do svog početka. Onda su nam savremeni i crteži iz pećine Lasko, freske iz Pompeja ili iz Sopoćana, Mikelanđelo, Rembrant ili Gogen. Svakako, oni su nam savremeni na drugačije načine nego naša tekuća savremenost.

Ranijem izdanju ove knjige (iz 2020. godine) dodali smo, uz ovaj predgovor, tri kraća osvrta, sva tri iz domaće tekuće umetnosti. Dva od ta tri dodatka su bila već objavljena (u nedeljniku Novi magazin, 2021. i 2022. godine), a odnose se na domaće primere, odnosno umetnike koji su naši savremenici.

Novica Milić (1956) živi i radi u Beogradu. Objavio je sledeće knjige: Antinomije kritike: 4 ogleda o književnoj teoriji (1982), Slučaj Niče: Filozofija i telepatija (1997), ABC dekonstrukcije (1998), Ljuba ili o etici (1999), Predavanja o čitanju: Šekspirov Hamlet (2000), Pesništa: Prilozi pesničkoj ontologiji Martina Hajdegera (2001), Moderno shvatanje književnosti (2002), Istina apokalipse: Filozofija i pesništvo na „poslednjem sudu” (2003), Šta je teorija (2006), Od znaka do smisla (2007), Gozbe I: Ljubav između filozofije i pesništva u antici, vreme do Platona (2009), Provokacija kao komunikacija (2010, engleski prevod 2014); Politička naratologija: Ogled o demokratiji (2020); Haosmos Basara: Razmišljanja uz jednu književnost (2020); Postestetika: Moć i savremena umetnost (2020); Jagnje iz bezdana: Balkanski ratovi 1991-99 (2021);  (i noć više100 Odiseja): Beleške uz Džojsa (2022); Zaboravljene istorije istine: Metod i metafizika (2022); Mala fenomenologija fotografije (2023); Kritika srpskog uma: Prosvetiteljstvo i mi (2023); Gozbe I-II: Pevanje i mišljenje u antici i renesansi (2023); Kratka istorija duše: Prilog arhologiji psihologije (2023); Uvod u demokratiju (2024).