Povest o bolnim vremenima

“Roman koji zaista pogađa pravo u metu i ostavlja dubok utisak dugo nakon čitanja. Jer šta ako rodite sina koji u početku deluje potpuno normalno – čak neobično bistro – ali čiji razvoj prestaje od treće godine nadalje? To se desilo autorki Ulaug Nilsen, koja koristi svoje iskustvo i piše izuzetno snažnu i dirljivu ljubavnu priču o svom autističnom sinu, a ujedno i njemu posvećenu. U njoj se bavi sumnjom i tugom i iscrpljujućom borbom protiv sistema koji bi
trebalo da im pruži podršku, ali takođe govori i o ljubavi, bljeskovima sreće i golemom borbenom duhu. Ovogodišnji
dobitnik nagrade Brage u kategoriji fikcije pristupačan je i lak za čitanje, no ipak izuzetnog književnog – i ljudskog – kvaliteta.”

Dagavisen, 1. decembar, 2017.

Ulaug Nilsen (1977) prvi veliki uspeh doživljava 2005. godine romanom Napali me, dođavola. U njemu ruši mnoštvo tabua u vezi s mladima i seksualnošću. Otada se kroz pisanje oprobala u različitim žanrovima i istakla kao krajnje neobičan, ali pre svega važan glas među norveškim književnicima. U romanu i pozorišnoj predstavi Veliko i ružno iz 2013. godine prvi put se bavi temom roditeljstva detetu koje nije poput drugih. Romanom Povest o bolnim vremenima, za koji je dobila norvešku književnu nagradu Brage, ponovo ruši tabue, ovog puta pišući s izvanrednom otvorenošću o tome kako je biti majka detetu sa smetnjama u razvoju. U svojoj najskorijoj knjizi, Daj koliko možeš,
uzmi koliko ti treba iz 2020. godine, nastavlja da piše o istoj temi, a fokus pomera na pitanje o tome ko iz porodice
treba da preuzme odgovornost za brigu o jednom takvom detetu. Ova knjiga nagrađena je norveškom književnom
nagradom Slobodna reč.