Pozorište ll

Elektra Ili Kad maske padnu

Misterija o Alkesti

Ko nema svog Minotaura?

Komadi Elektra ili Kad maske padnu, Misterija o Alkesti i Ko nema svog Minotaura? spadaju u ostvarenja u kojima se Margerit Jursenar inspirisala grčkim mitovima. Tragom niza drugih autora, ona im udahnjuje nov život i sopstvenu viziju sveta.

Elektra je udata za seljaka s kojim živi u bednoj kolibi, a svoju majku namamljuje u njihov dom kako bi je, uz pomoć svog brata Oresta, ubila. Ali sve će se promeniti kad bude otkrila da Orest nije Agamemnonov, već Egistov sin, iz loze ubice i uzurpatora, a ne iz loze žrtve.

Misterija o Alkesti posvećena je dirljivom potezu Alkeste, koja žrtvuje svoj život iz bračne ljubavi, a zatim je Herkul odvodi u svet mrtvih. Jursenar u ovom komadu naglašava tragikomične aspekte mita, kao i groteskno kruženje nametljivaca oko mrtve Alkeste i mladog udovca. Ali spisateljica ističe i svete strane ove mitske priče, dramu smrti i čudo vaskrsenja, zbog čega je ona nalik srednjovekovnim misterijama.

Ko nema svog Minotaura?, alegorični, ponekad i satirični intermeco, slobodno se inspiriše Tezejevim ulaskom u Lavirint. Prepliću se teme obmane i zablude, sudbine i spasa. Hvatajući se u koštac s Minotaurom, Tezej se, i ne znajući, bori sa samim sobom, dok Arijadna na kraju sreće neobičnu ličnost po imenu Bahus-Bog.

Margerit Jursenar (1903–1987) je francusko-belgijska književnica. Pisala je romane, novele, autobiografska dela, pozorišne komade, kao i eseje i književne kritike. Bavila se i prevođenjem.

Rodila se u Briselu, a umrla u Bar Harburu u Sjedinjenim Američkim Državama. Bez majke je ostala odmah po rođenju, te je odrasla uz oca, s kojim je proputovala Evropu. Prvi roman, Aleksis ili Traktat o uzaludnoj borbi, objavljuje 1929, iste godine kad umire njen otac. Neposredno pred Drugi svetski rat odlazi u Ameriku, gde će sa svojom životnom saputnicom, Grejs Fik, ostati do smrti. Od 1950. živi na ostrvu Maunt Dezert, predaje francusku književnost i istoriju umetnosti, a zatim se u potpunosti posvećuje književnom radu, povremeno putujući. Svetsku slavu stiče romanom Hadrijanovi memoari 1951. godine. Margerit Jursenar je prva žena izabrana za člana Francuske akademije (1980).

Njena najpoznatija dela su: pesme u prozi Vatre (1936), zbirka novela Istočnjačke priče (1938, kod nas objavljena kao Osmeh Kraljevića Marka), romani Završni udarac (1939), Hadrijanovi memoari (1951), Crna mena (1968), Ana, soror (1981), autobiografsko delo Lavirint sveta (1974–1988) i druga.