Prazna planeta

Veliki presudan događaj XXI veka – jedan od onih presudnih u istoriji čovečanstva – dogodiće se za tri decenije, otprilike, kada globalno stanovništvo krene da opada. Kada to opadanje jednom počne, nikada se neće zaustaviti. Ne suočavamo se sa izazovom populacione bombe, već populacionog bankrota – nemilosrdnog proređivanja ljudskog stada iz generacije u generaciju. Ništa nalik tome nikada se ranije nije desilo.

Ljudsko krdo su u prošlosti proređivali glad i kuga. Ovog puta, proređujemo sami sebe; biramo da nas ostane manje. Da li će naš izbor biti trajan? Odgovor je – verovatno da.

Mada su vlasti ponekad uspevale da uvećaju broj dece koje su parovi voljni da imaju kroz velikodušne dečje dodatke i druge vidove pomoći, nikada nisu uspevale da stopu plodnosti vrate na zamenski nivo, od prosečno 2,1 deteta po ženi, koji je potreban za održanje populacije. Sem toga, takvi programi su veoma skupi i često bivaju obustavljeni tokom ekonomskih nedaća. A i diskutabilno je da li je neetički da vlasti pokušavaju da ubede neki par da ima dete na koje se inače ne bi rešio.

Kada se skrasimo u sve manji svet, da li ćemo slaviti ili žaliti što nas je sve manje? Da li ćemo se mučiti da sačuvamo rast, ili ćemo bez kukanja prihvatiti svet u kome ljudi prosperiraju i manje se upinju? Ne znamo…