|
Pre očeva umiru sinovi
990,00 din.
Ovaj Brašov naslov se može čitati i kao mini roman o konfliktu generacija u NDR kroz vizuru svakodnevice, radnog i slobodnog vremena, jer se junaci šetaju ne samo iz priče u priču, već je Roberta, Fastnahta, Ramtura moguće sresti i u Brašovoj poeziji i u njegoivm dramama.
Citirani fragment Brašove proze Pre očeva umiru sinovi mogao bi da povede estetski dijalog sa njegovom pesmom, koja se ne nalazi ni u ovoj knjizi ni u korpusu zbirke poezije Lepi 27. septembar, a koja bi se dala čitati i kao epilog ovog Brašovog naslova, budući da poetski skicira dijalektiku rastrzanosti između privatnog i političkog, realnog i utopije, a kad bajkoviti prolog o zveri u nama već postoji i čitavu prozu smešta u sasvim drugačiji koordinatni sistem od koordinatnog sistema realnosti.
Tomas Braš, Pesnik, dramski pisac, scenarista, filmski reditelj, prevodilac Šekspira i Čehova, rođen je u egzilu, u porodici Jevreja i komunista koji su za vreme nacističke diktature emigrirali u Englesku.
Kad su se 1947. vratili u Istočnu Nemačku, otac, član Centralnog komiteta SED, napredovao je do visoke pozicije zamenika ministra kulture, s koje je morao da se povuče posle sinovljevog protesta protiv ulaska snaga Varšavskog pakta u Prag.
Tomas Braš je kao učesnik studentskog protesta bio osuđen na više od dve godine zatvora. A prethodno je zbog „vređanja vodećih ličnosti“ izbačen sa studija žurnalistike u Lajpcigu i, dok mu Helena Vajgel nije pronašla posao u pozorišnoj arhivi Berlinskog ansambla, radio je kao fabrički radnik.
Zbog radikalnih političkih i književnih zamaha nije bio u mogućnosti da objavljuje u NDR, pa je 1976. prešao na Zapad gde je 1977. objavio prozu Pre očeva umiru sinovi, odbijajući i pomisao da bude instrumentalizovan kao „NDR pisac koji živi na Zapadu“.