Priče iz delte Nila

Izbor od 24 priče ponikle iz pera troje vrhunskih egipatskih majstora kratke proze – Selve Bakr, Sabrija Muse i Jusufa Idrisa. Ovim oblikom i tematski raznovrsnim pričama jedno je zajedničko – sve su smela polemika sa ustaljenim normama i tabuima konzervativnih sredina iz kojih autori potiču, zbog čega su naišle na žestok otpor tradicionalista. Beskompromisna kritika ugnjetenosti žene, ali i apsurda i stereotipa u koje konzervativno društvo duboko veruje, neke su od temeljnih preokupacija pisaca čije su priče u ovom izboru zastupljene. Bogat i stilski slojevit jezik, sa brojnim dijalekatskim dodacima u dijalozima i monolozima, jedinstveno je obeležje ovih priča koje, po rečima priređivača, sve zaslužuju da budu uvrštene u antologiju savremene arapske kratke proze.

Jusuf Idris

Jusuf Idris spada u red najslavnijih arapskih pisaca druge polovine dvadesetog veka. Lišivši arapsku priču suvišnih detalja i nategnutog artizma, napravio je revoluciju i postao ikona arapske proze. Sve njegove knjige su brzo pronašle put do čitalaca svih slojeva, a neke su izazivale burne reakcije jer na upečatljiv način govore o apsurdima i stereotipima u koje konzervativno društvo duboko veruje. Prema zbirci Kuća od mesa (čiji je deo istoimena priča koja se našla u ovom zborniku) napisan je i scenario za film, koji je državna cenzura najpre odbila, zbog toga što naslovna priča, navodno, podstiče mladež na blud.

Sabri Musa

Priče Sabrija Muse izazvale su ljutite reakcije tradicionalista, jer se u njima javljaju žene koje ne pristaju na ulogu pasivne žrtve. Sabri Musa gradi prozirnu a čvrstu strukturu po ugledu na najbolje svetske pisce kratke proze. On piše duhovito, jednostavnim jezikom i jasnim stilom, uz upadljivu vizuelizaciju – prizore iz teksta čitalac kao da gleda.

Selva Bakr

Mnoge priče Selve Bakr, među kojima i u ovom izboru prisutna Vojnim licima odgovara noć, žestoka su kritika ugnjetenosti žene u egipatskoj sredini. Uprkos surovom realizmu, kroz njih provejava humor, kao supstrat za bujice satiričnih tonova, uperenih protiv kruto hijerarhizovanog birokratskog sistema i, istovremeno, protiv samih ideoloških temelja arapsko-islamskog društva u koje je žena muškarcu sluškinja. Priče Selve Bakr uteha su mnogim nesrećnim ljudima, osobito arapskim ženama (koje su joj najvernija publika), željnim da ih se bar neko seti i progovori o problemima sa kojima se suočavaju.