Prirodni simboli : istraživanje o kosmologiji

Ljudi retko drže svoja religijska verovanja u vakuumu, nepovezana sa ostatkom njihovih života. Nova iskustva vode promeni verovanja. Krv, dah, mleko su prirodni simboli koji, kao i levo i desno, glava i stopalo, nečisto i smrt, imaju društveno značenje. U delu „Prirodni simboli“ Meri Daglas nastoji da razjasni kakav se izbor prirodnih simbola pravi u nekoj određenoj kulturi. Pokreti, gestovi i odnos prema telu izražavaju vrstu relacija koje povezuju osobu sa društvom. Svako tretira svoje telo kao sliku samog društva.
Ovo je knjiga o religiji i, manje direktno, o ponašanju. Posebno je od značaja što Meri Daglas ubedljivo odbacuje verovanje da je primitivni čovek po prirodi duboko religiozan. Sve vrste skepticizma, materijalizma i duhovne usplamtelosti mogu se naći u različitim plemenskim društvima. Iluzija je da su primitivci pobožni praznoverni i podložni učenjima sveštenika i vračeva; sekularizam nije proizvod gradske kulture. Postoje i sekularna plemena i telesni simboli (tj. njihovo korišćenje) što izražava koncept organskog društvenog sistema.

Meri Daglas (engl. Mary Douglas; 25. mart 1921 – 16. maj 2007.) je bila britanski antropolog, poznata po svojim pisanjima o ljudskoj kulturi i simbolizmu. Smatralo se da je Daglasova pratilac Emila Dirkema i zagovornik strukturalne analize, sa velikim interesom za komparativnu religiju.