Pristaništa

Nova knjiga priča Vladana Matijevića pod nazivom PRISTANIŠTA. To je šesta knjiga koja se u Agori pojavljuje u okviru Izabranih dela ovog autora. Priče govore o današnjem vremenu u Srbiji i o običnom čoveku, često sa margine, koji se bori za opstanak. Pisao ih je, kako sam autor kaže, poslednjih desetak godina, nastajale su u pauzama između dva romana. Zbirku otvaraju četiri kratke poetske priče pod zajedničkim naslovom „Grad“.U njima se govori o tome kako u našem vremenu sve postaje malo: ljudski životi, sudbine i ljubavi, samo raste grad.

O ovoj knjizi je njen urednik Nenad Šaponja napisao:

“Iako se od jednog od naratora može saznati da „načiniti pristanište znači obogatiti lepotu zaliva“, iz novih priča Vladana Matijevića, objedinjenih naslovom Pristaništa, čitalački se bogatimo, pre svega, zaposedanjem dubine suštinskih uvida u socijalne, istorijske i psihološke kontekste koji čine srpsko društvo danas. Pod uslovom, naravno, da smo mi, čitaoci, taj zaliv.

Osvetljavajući galeriju junaka pomerenih od stvarnosti, na prostoru zemlje u kojoj su surova vremena sankcija, izolacije i bombardovanja produžena skoro jednako surovim vremenima tranzicije i demokratske razgradnje, Matijevićeve priče pokazuju da su gustom mraku stvarnosti koji suvereno prekriva srpsku zbilju u literaturi još samo dorasli crni humor i apsurd. Moć literarne transpozicije neuhvaljivosti pulscije života u ovom cnohumornom veleslalomu pokazuje izuzetnu uverljivost.

Iza ove virtuozne simfonije odnosa, likova, dešavanja i utisaka, koja prati dubinske pulsacije sveta marginalaca, bilo da su to isluženi fudbaleri, ambiciozni kino-operateri, nastavljači umetničke prakse Dorijana Greja, bugarske prostitutke, neobični kriminalci i njihovi profesori, trkačice u slobodu, potkazivači i pesnici, gubitnici i dobitnici tranzicije, krije se jedno opšte svevreme koje uporno traje u savremenoj Srbiji.Svojevrsna „zona sumraka“ , opisana kroz univerzum detalja, viškovima fantastike usred manjkave stvarnosti, kroz podrazumevanost znanja o unutrašnjim i spoljašnjim prostorima bića, pokazuje se kao izuzetno plodna literarna podloga, a Vladan Matijević kao pripovedač spram koga će se u dobroj meri ogledati naše vreme, prostor i jezik.”