Propitivanje peska

Nove priče Mire Popović prirodan su nastavak prethodne knjige Buđenje, što sugeriše njihovu izvornu vezu, ali i osvajanje novog pripovedačkog polja i u širinu i u visinu.

Maštovita autorka visoko leti, što bez krila što uz pomoć Leonarda da Vinčija, Markesa ili oživljenih grafika Živka Đaka. Prirodnost kazivanja i ovoga puta zbunjuje čitaoca, koji ima potrebu da odeli apsurd od običnosti, nadrealno od realnog, snove od probuđenosti. A tako i treba da bude, jer se sve ove omame sastoje od začudno spojivih elemenata: bizarne vožnje kolima uz predsednika Republike, salon-bombona (kojima su se nekada davno kitile jelke), foto-dvoboja, seksa kroz ironiju i smeh.

Prepliću se ovde strah(ote) i humor, porodica i partneri, anđeli i leđni kraul zvani trojeručica… A onda, uz religiju, iznenada i rat, odnosi između same sebe (više no između drugih), razgovori s mrtvima.

Forma knjige prati ritam pisanja. Komponovana u odnosu na dužinu priča, podeljena je u tri dela: prvi od skoro pedeset vrlo kratkih priča, drugi koji čine dve duže, i treći, koji je sažetak svih – ponovni sadržaj svega. Kako se ide ka kraju, koncept knjige se otvara kao svitak; lukavi jezik lakoće postaje ozbiljniji i baca se u ambis književne dubine.

Propitivanje peska zapravo je mali ogled o razlici između stvarnosti i prikaza stvarnosti – i to pričama koje su na ivici da budu usmene. – Vladislav Bajac

Mira Popović, pisac, novinar i prevodilac, rođena je u Beogradu, gde je diplomirala novinarstvo na Fakultetu političkih nauka. Studirala je komunikacije u oblasti kulture na postdiplomskim studijama pariske Sorbone i Beogradskog Univerziteta. Dugogodišnji je dopisnik iz Francuske jugoslovenskih, srpskih i stranih medija među kojima su novinska agencija Tanjug, dnevnik Danas i nedeljnici Evropa i Novi magazin. Od 1996. živi u Parizu. Od 2008. potpuno se posvetila pisanju i književnom prevođenju s francuskog na srpski jezik, nastavivši da piše za beogradsku štampu o književnim i kulturnim zbivanjima u Francuskoj.

Autor je knjiga priča Beograd Pariz (2007), Harmonija (2012), D’une terrasse à l’autre (Pariz, 2012), Društvo odbačenih junaka (2016), Buđenje (Geopoetika, 2017) i knjige razgovora Reč i (s)misao (2014). Prevela je, pored ostalog, knjigu iz oblasti teorije književnosti Anticipirani plagijat Pjera Bajara (2010) i knjigu razgovora Margerit Diras pod naslovom U senci strasti (2015). Sopstvenu prozu i prevode proznih tekstova francuskih autora među kojima su Le Klezio, Filip Delerm, Ani Somon, redovno objavljuje u vodećim srpskim književnim časopisima.

Priče su joj zastupljene u antologijama i kolektivnim zbirkama Leksikon božjih ljudi (2010), 25 ans et des nouvelles (Pariz, 2016), Najkraće priče srpskih pisaca (2017) i Strah i trepet (2017).

Knjiga priča Harmonija bila je u najužem izboru za Andrićevu nagradu za 2012.

Za zbirku priča Buđenje (Geopoetika, 2017) dobila je Bazarovu književnu nagradu “Žensko pero” za 2017. godinu.

Priče su joj prevedene na francuski i engleski jezik.